Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ ЗА ОВРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

ШКОЛЕ 3А 0БРА30БАЊЕ СЛЕПИХ

јЈШГЧДЕСКА

(Наставак)

Слеиачке школе са екстернатским уређењем, као што су оне у 8ипс1ег1ап(1-у, ВгаЛ(ог(1-у и Сагд,г{-у имају својих добрих страна. Ту слена деца долазе више у додир са окатима, више иду и услед тога се слободније крећу и боље оријентирају; живе у породичном кругу и са окатом дедом. Али таквих шнола може бити само у већим варошима и за слеиу деду богатијах родитеља. Сиромашиој слеиој деди и оној, која би у туђој кућп становала, а не код својпх родитеља или сродника, врло би мало користило екстерватско уређење школе, а у више случајева (на пр. кад су родитсљи сиротни надничари) могло би јако шкодити и самој пастави школској. Сем ових дневних и екстернатских школа, у Енглеској има велики број нарочитих школа за слеис са интернатским уређењем. У овим школама слеп добија како овште тако и стручно образовање. Већ је сиомепуто, да се и данас у ЕнглескоЈ сматра занат, као најважнија и најбоља стручна спрема за слепога. Међу тим опште се образовање у свима тим школама даје приближно једнако. Слепи уче читати, иисати, рачунатп ; ГеограФију, Историју : општу и отачаствену; Веронауку, Језик, Јестаствениду, певање и па више места и музику. Од заната, које слепи у Енглеској уче, најважнији су : котаричарство, четкарство, ткање, и оплетање столица; али сем ових уче се још и други. Од овога праве изузетак само две слепачке школе : „Воуа1 Когта1 Со11е§е 1'ог 1ће ВНгк!" у Норвид-у и „Ћ'огсез1ег Со11е§е", где се скоро никакав занат не учи ; али за то је овде интелектуално образовање опширније ^него у другим школама, и после, овде слепи уче музику До уметиичке висине, и она им је после као стручно занимање у животу. Прва школа служи као један угледни заиод за слепе. И за то овде има и „Дечије Забавиште" за слепу децу п основна школа, и „Латицска школа" (гимназија), академија

за музику (конзерваторијум) и на послетку и „техничка школа". Међу наставиим пред ■ метима ове школе налази се и Геометрија и Алгебра; а међу телесним веџбањима веслање и суљање на леду. Колико се пак музика у овој школи негује, то у неколико видимо и по томе, што у њој има 60 гласовира, на којима слепи уче ову вештину. Ио свршетку школе, слепи су већином учитељи музике, органисти и удешаваоца гласовира, а по који и добар компониста. Они просечно заслуже годишње 2000 динара. А ово је без сумње пристојна награда и за окатога, а камо ли за слеиога. Интересантно је и то, да слепи из ове школе иду по Лондону (увек на позив) те удешавају (штимују) гласовире, и при томе не смеју имати никаквог вође. Ово они могу чинити само с тога, што се у школској башти, која заузима велики иростор, веџбају да се бОље оријентирају и слободније крећу. И ово је једна од добрих страна овога завода, као и свију слепачких школа, око којих се налазе простране баште. У последње време у овој је школи било око 200 ученика. Остале сленачке школе у Енглеској, разликују се од претходне, као шго је напред наноменуто, у томе, што се у њима даје опште образовање у ограничеиијем обиму, и што се за стручну спрему само занати узимају. Но и међу овим школама има неких малих разлика. Тако, у некима се слепоме да опште и стручпо образовање, па се онда овај отиушта из школе. У овоме случају школован слепац настањује се код својих сродника, или, ако су код њих неповољне прилике за рад, тражи друго удесно место, где ће радити научени занат. Међу тим, у другим школама слеп може остати и но свршетку свога образовања у радионицама, које стоје у свези са школом. У овим радионицама слеп ради онај занат, који је за време образовања научио, и од своје зараде нешто даје за издржавање у радионици, а пешто