Prosvetni glasnik

338

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САПЕТА

чине ироцентни принос израчунао 11 . Ова је последња реченица неразумљива. Иример прве стране таб. 30. ишаран је на виш д места неким знацима тако, да се не зна, шта се је хтело. На таб. 32. (стр. 3.) први је пример нејасно н неодређено исказан: а По смрти оца, треба 3 сина да деле 1000 д. но тако, да онај више добије који је млађи. А је имао 7 год. Б 5 год. а В 4 год. Пита се колико коме ирииада од заоставштине'? Неодређеиост је у томе, што није казано, колико више добијају млађи синови. Правидо и образац за рачунање интереса наинтерес нису довољно јасна последица оног рада на примерима. II. Књига, која се пише као гиколска књига у том циљу, да послужи ученицпма као ручна књига, мора бити писана лако разумљивим стилом и чистим језиком без граматичкнх погрешака. То је за свакога претноставка, која се по себи разуме- А колнко се пре мора то тражити од рачунице, која би поред циФара а са тешким стилом и лошим језиком постала за ученпке зацело сухопарнаи непримамљива. Ова књига има и ту ману. Ствлјетежак и несрпски. Германизми су врдо честп ; глаголу је, без мало у свима облнцима обично место на крају речеинце. Навешћу само ове примере: 17. таб„ (1. стр.). ,Решење сложенпх задатака — код којих ненозната од више услова зависи — ослања се на решавање простих задатака, т. ј. на исте се довссти може". „Како у сразмеру свега четири члана улазе, то су и у правилу тројном чечч.ри члана задата, од којих су три аознати (м. позната) а четврти иеиознат". А као засебна алинеа: „И израчунавање капитала бнва по једном од паведених нет начина, и не заборавити , да се мора задатак иредходно уредити, кад се ио од прва четири начииа решава". И т. д. Таквих је реченица врло много. А од граматичких погрешака навешћу ове: „Иази се, да ненозната врста бројева дође на крају"... (м. на крај). Ћ Има краћег начина*... (м. краћи начин).

„Може се раз'<ланитп у деловима броја" (м. у делове). „Давши капитал иод оваким интересом"... „Рочно плаћање занима се са „решењем"... „Треба иодметути у сразмери"... „Иепсије сирочада". Ћ Смишљени рачунџија " (м. рачунџија који мисли). Даље се налази : „ иодобан " (м. сличан) т Ђ хрђав", „сбир " и „ сбирови ", „ њи " м. њих (често), „ сравнити' и „сравнкње " (м. упоредити и упоређење), „ увеличати" Ћ такови", Ђ иробитачан ", гуравњен" (м. изједначен), „иодметути " (м. заменити), и т. д. Ни терминологија није много подеснија. Често се за исти нојам узима више термина, један у једној а други у другој прилици, без онравдана разлога. Тако се вредност размере назива час ,количник", час „одмос« а час „изложитељ". Овај последњи термпн требало би сасвим избацити, јер он већ има свој нарочити значај код степена. Чланови размере називају се ,аредни" и в задњи " илв и „ леви" и „десни". Оба су назива неудесна, нарочито кад је размера написана у облику разломка. Та се неудесносг доциије и показала, јер су употребљенн и пазиви т ирва" н „друга" количипа. Средња цена или арит. средина назива се Ћ ирорезни рачун". Зашто не иросечни, кад има и реч аросечно ? Л.егура је „смеша ", а зашто не смеса (в. Буков речник). 0 геометр. размери вели се „да је у свему једнака са дељењем еидржавања". Мислим, да би било јасније, кад би се двојако дељење разликовало на: араво дељење (кад се од броја или количине тражи извесан део) ц уиоређивање (кад се уноређују две равнородне количине, испитујући, колико се пута једна садржи у другој). Размера би дакле била : дељење као уиоређивање. Често се употребљавају термини, који нису пре тога објашњени. Тако : Да би се објаснио ироцентнп рачун на 100, узет је овакав пример: Ћ По рачуну једне аметердамске купе изнела је вредност робе 4112 д. 45 са урачунатим комисијоном 1 * 1| 0 , котка је вре^ност робе била" ? Зар се у првом иримеру морала одмах узетп баш