Prosvetni glasnik

ручни рад01ш у основиој школи

359

у округ : Адексиначки Београдски Ваљевски • Врањски Јагодински Књажевачки Крагујевачки Крајински Крушевачки Нишки • • Пиротски • Подрински Пожаревачки Рудничка • Смедеревски Тондички • Ћунријски • Ужички • • Црноречки Чачански ■ Шабачки • Варош Београд Свега

учи геља учитељица ваставн.

5 4 8 2 4 3 1 5 7 3 13 5 11 5 11 4 4 5 2 2 1 1 106

7 3 4 2 3 4 6 1 3 9 2 2 7 2 11 3 5 3 3 2 3 3 88

12 7 12 4 7 7 7 6 10 12 15 7 18 7 22 7 9 8 5 4 4 4 184

Највише наставника премештено је у округе: смедеревски и иожаревачки, а најмање у чачански и шаЈбачки округ. Кад округе саставимо у обдасти, онда надазино, да је премештено

у област :

учиткља учитељица наставн.

Шумадију •_•••• 25 25' 50 Источних округа • • 30 27 57

Западних округа • Јужних округа • • Нових крајева ■ • Вароши Београда Свега • •

• 14 • 14 . 22 • 1 106

9 8 16 3 88

23 22 38 4 194

Кад бројеве у овоме прегледу поредимо са онима, који нам казују, кодико је паставника из једне области у другу премештено, онда издази, да је овпм премештајима добида област: Нових крајева - • • ■ 9 иаставника Јужних округа • • • 4 , Шумадија ] „ На против истим нремештајима изгубида је област: Источних округа • ■ • 9 наставника Заиадних округа • • • 4 „ Вароши Веограда • • 1 „ а ова су места морада бити поиуњена новим учитељима, који дотле још нису радили у шкоди. Кад погледамо на иремештаје наставника у почетку 1884 — 85. школске годиие, ми видимо, да су и тада школе у Источним окрузима изгубиде највише наставника. Ова је нојава у тодпко значајнија, кад се узме у обзир то, да у неким окрузгма Источне обдасти има становника и друге не српске народносги.

РУЧНИ РАДОВИ

У ОСНОВНО Ј III КОЛИ

ПРЕТХОДНА НАПОМЕНА

(Наставак)

Као

шго Је познато и у нашој женској шкоди има ручног рада, и то је „женски Р а А-" Цељ, која се хоће тим нредметом да ностигне, за свакога је јасна; девојчице треба Још из мадена да се веџбају и свикавају на °не радове, који ће им доднпје кад одрасту и постану супруге, мајке и домаћице требати за живот. Ово је један од многих раздога,

за што се женски рад предаје у основној шкоди; п то је баш и пајважнији од свпју осталих. Практичка цељ то је оно, што је јасно и несгручњаку као и стручњаку. Ади стручњак види у томе раду, иоред практичке вредностп његове, још и многе васпигне моменте, који стоје у свези са сваким, па и са звенским радом. Ади сем васнитне вредпоеги