Prosvetni glasnik

592

НАУКЛ О БИЉНОМ ТКАЊУ

а). Обдик тростране пирамиде, чија основна конвексна површива представља темену површипу иди спољни зид, а чије су три бочне површиие утурене у меристемово тедо (код хаховииа и већине васкударних криптогама). б). Обдик кдинаст и у овом сдучају темена ћелица заузима врх са основном испуп ченом површином, а са бочним површинама иочива у ткању вегитационе тачке (НераИсае, неке махаовине — ЗЈззМепб — и некодико васкударних криптогама — ЗаМша, Ркегез асцпНпа). в). Иди је тегена ћедица обдика цидиндричног иди купастог и у том сдучају нема бочних површина које би се насдањаде на меристемове ћедице (као код многих адга). Од темене ћндице правидном деобом одиајају се младе ћедице, које образују меристемово тело. Прп томе темена ћелица задржава свој обдик и иодожај. Она се свакад сукцесивном деобом на двоје дели у једну доњу мању ћелицу, која припада меристемовом телу и једну горњу већу која растењем достиже ведичину раније темене ћедице, па се за тим опет даље дели, — дакле која задржава ирвобнтнп облик, подожај и Функцију темене ћелице, т. ј. остаје „темена ћелица." Свака од сукцесивно одвојеиих ћедпца назива се сегментна Лелица или просто сегменат. Свавн сегменат у најпростијем случају може да се даље и не дели. Тада цело ткање, које постаје из темене ћедице, изгдеда као нрост ћелични конац, т. ј. састављен из низа ћедица, као код неких алга, гљива, простих длака и т. д. — Но обичан је случај, да се сегменат и даље деди у две ћедице, а свака од ових опет у две нове и т. д. док најпосле из сегмента не постане меристем. Та је деоба нравилна: а). У цидиндричних и купастих ћедица (многе алге и биљне длаке) дедење је најиросгије. Оно се врши попречним тиновима и на тај начин постаје низ сегмената, који леже један изнад другог, а на врху опет остаје темена ћелица. Сваки сегменат дели се даље и то најпре иопречним тином у две нове ћедице, а ове се опет вертикадним (упуавним иа попречном тину) даље деди и т. д. На тај начип добијају се спољне и унутрашње ћелице и тако постаје трајно ткање дотич-

них биљака. Но то трајно ткање није многостручно, или је слабо диФеренцисано у разне облике. У другим случајевима сегментне ћедице даље се не деде, или акЈ се деде, та деоба бива само попречним тиновима, те тако постаје низ ћедица (просте длаке, кончасте алге и т. д.). б). У клинасте темене ћедице деоба бива наизменично и увек нрибдижно параделно најстаријем бочном зиду нове темене ћедице. в). У пирамидалне тростране темене ћедице тинови ностају у спирадном реду сукцесивио трима бочним површинама. г). Ведика разлика постоји између стаблове и коренове вегетационе тачке у васкуларнпх криптогама са теменом ћелицом. И у кореновој вегетационој тачци већнзе васкуларних криптогама надази се такође тространа пирамидадна темена ћелица, а.ш она нроизводи не само сегменте, који служе као грађа кореновог тела, већ и друге сегменте који воде образовању коревовог застора и који се одвајају попречним тиновима од темене ћедице; имају обдик равног кугдиног осечка и као каква облога покривају темену ћедицу. По правилу, при сваком сегментисању одваја се од темене ћелице и једна ћедица за застор (чегврта ћедица). Из одсечених сегмената под а), в) и г) даљом деобом постаје меристем. Само је процес различан: иди су деобни тинови приближно наралелни главним зидовима (то су обично парадедни међу собом и раније су биди тинови темене ћелице), иди су ти ти нови тангенцијадни, те се тако добивајућедице парадедне спољној површини; иди су радијални, те се добивају ћелице, које леже једна поред друге. Пошто је на тај начин посгао меристем, сегментовањем темене ћелице, онда у њему самом наступа днФеренцисање у зоне, као што то бива код Фанерогама. Према раздичној грађи васкударних криптогама из пдерома постаје или само срж, а из периблема кора и васкуларни снонићи (Едшзе1;асеае), или из плерома постаје центрадри васкуларни снопић. (Наотавиће се)

Исдаае и штампа краљевоко орпске државне штампарије

Одговорни уредник АНДРА НИКОЈШЂ.