Prosvetni glasnik

РУЧНИ РЛДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

735

чнтав дан. То је дан кад они никако ие читају пити што год уче из књиге; књига им је овога дана само прнрода. Поред посматрања природе, овај пут они предузимају и због здравља, па с тога им је део рад и све посматрање обучепо у пријатну забаву и шаду, као и кад иду на телесна веџбања. Овом придиком, иошто пролазе преко поља и села, нарочит; ^ажњу обраћају наземљорадњу и сељачки живот, куће и т. д- Земљорадња, као нн сељачки живот, за њих нису непознате ствари, они то посматрају и проучавају свакога дапа, идући на телесна веџбања и враћајући се отуда преко поља, ливаде, шума, н села. Сва та посматрања они доводе у свезу са оним, што о тим предметима читају у књнзи. Тако раде и кад путују. Гледајући шаренило и разноврсност цвећа но ливадама и дишући онај иријатан н чисто као неким миљем замирисан ваздух, опи се и нехотнце сете мпогих дражеспих песама, у којима су природне лепоте опеване. Посматрајући разна жита,њиве и многе пољопривредне производе, и гледајући, како сељаци раде у пољу, они се са свим нехогично ономињу многих старих песника, који су и земљорадњу песмом окнтили ; они сад те песме понављају као и многе ваљане изреке старих ФилосоФа о земљорадњн. Једном речи: Гаргантуа, и као краљев снн, треба да се сиреми за практичкн живот, и за то он не сме ништа учити, што му доцније не би могло биги корнсно, као што с друге стране, не сме у евојој снреми ништа изоставити, што ће му доцније за ноштен и добар Живот требати. А да то постигне, он се не сарема за живот из књиге, него у животу и у самом раду ; за то он мора да радн многе радове и да све самостадно посматра. Он дакле изучава живот у животу, сарема се за рад самим радом, ароучава арироду у самој арироди а не у соби; арави сам збирке аа и сараве, које му за наставу требају, развија свој дух уаоредо са телом, веџба своје духовне саособности самосталним аосматрањем и мишљењем, очвршћава и осаособљава своје тело и његове шоједине делове за разне аослове у животу радеКи те аослове; гимнастика духа и тела иде уиоредо. Овде ннје место, да се упуштамо у тачнпје претресање Габелеових мисли о васпнтању и наставп. Ади нз овог кратког прегледа вас-

питног пдана и методе, по којој се његов Гаргантуа образује, вндн се, колико су његови назора о образовању измакди од оних, који су владалн по шкодама у средњек веку, како у његово време, тако и после њега неколико векова. Јер ми смо внделн, да у његовом времену као ни кроз цео средњи век, нема нн помена о какој очигдедности у настави, нити пак саморадње било у мишљењу иди у спреми за практички живот; нема ни спреме за живот, већ шкода спрема једино за цркву. Па онда телесни се развитак нотпуно занемарује, а па тело се глеДа с иеким нрезрењем, и сва наука састоји се у учењу неразумљивих речи које пити развијају мозак нити спремају за живот. На супрот таком образовању, Габеле захтева, --пајош и у нримеру ноказује как о се то може и остнарити : 1. Уаоредно развијање телесних и духовних снага, при чему се за тедеснн развитак морају уиотребитн п ра^новрсне нгре, а остала веџбања тако удесити, како ће се њима потпомагатн развитак свију делова тела, а не само иоједнних, н носле како ће се ученик тим веџбањима у нсто време оснособљаиати за различне тедесне окретностн, које ће му у доцнијем животу бнти потребне, као што је: нливање, гњурање, веслање, прескакање, пужање и т. д.; 2. Очигледност у наставн, место тадашњег неразумљивог учења на иамет. 3. Саморадњу и то не само у мишљењу нсго и у корисном радовима за живот. 4. Сарему за арактички живот, као основно начело на коме треба да је цега настава и све васаитање засновано, и с тога. 5. Да се ученик веџба и обучава у оним радозима, који су за доцнији живот аотребни. Ово и због тога, што су ручни или ирактички радови једно најариродније и најбоље средство за аромену ири наарезању духовних и тслесних снага. б- Бољу методу и блажу дисциплину што ће и по себи доћи, ако се буде насгава и васнитања удесило по предходним захтевима. Полазећн са гдедншта, да је васпитању на нрвом месту задатак, да спрема учепика на ирактички жпвот, Габеле узнма и познавање закона као наставни предмег. (Гаргантуа учи : матерњи језик а с њиме и латински, историју,