Prosvetni glasnik

злписиик главног

вам је дао у ваше руке трг сребрннчки и т. д." (Јцречек, 39) Посл.е овога ваљада ннје иотреба других доказа ни писцу. Односи с Турцнма испричани су исто тако. Како је Бајазит био заробљен у ангорској биди 1402 наследи га у евронским земљама син Судејман, на кога устане мдађи брат Муса 1410 год. То је нисац овако исказао: „У Турској умре сулл ан и његови синови позавађају се, ко ће да наследи оца" (стр. 2 т. 17). У борби између два брата учествовали су Лазарег.ићи и Бранковићи, те једном приликом Муса иогуби Вука Лазаревића и Л.ааара Брапковића(1410 год.). Тек доцније Муса савлада Сулејмана и завлада царством (1411 год.). Иоставши царем удари на Стеванову земљу (у почетку 1412 г. па крајем исте и у почетку 1413 год.), док га на послетку не потукоше на Искру (1413 год.). Ове је догађаје инсац испретурао, као да је Муса пре ностао султан и ударао на Стевана, па тек „носле тога нареди да се погуби и Вук брат Стеванов и Лазар брат Ђурђа Бранковића (1410 год.)." Дакле је но писцу 1410 Муса постао царем и ире те годнне нападао на Стевапа, а то није ни једно ни друг.о. На реду је одељак „Борба са Млечићима око Зете", који се ночиње овако: „Кад је умро Душан, Зета постане за себе државица." Ово није истина, јер је то било тек крајем 1366 год., дакле 11 годнна носле Душанове смрти. Даље иисац вели: „Последљи Балшић звао се Ђурђе." Ни ово није. Последњн је Балшнћ бно Балша III, син Ђурђа II Срацимировића, као што залуду сам иисац каже на другом месту, где засебно говори о Зети. Ово су главннје оиаске на део, који у писца заузнма само три п по руконисне стране. Мнслим, да.је довољно о њима речено. II. Сад да разгледамо пишчево знање из геограФије и етнограФИје: а) Ту је без сумње понајглавннје, како су обележенн нолоЈкај н границе срнскнх архонтија жупанискога времена. Речи нишчевеисипсујем нод текстом , 1 а сад да разложим у њпма значајниЈО иогрешка: 1 аСрбиј з је заузимала земљу од Уне до извора Пиве и Таро , до Шар-планине, до. Искра, до Дунава и Саве. Хум, од извора Уне до извора

аа) Писац каже, даје заједничка граница Хуму и Србији ишла од извора Уне на југозапад ка Пиви и Тари. Уз то сам вели на другом месту, да је западно од Уне била Хрватска, међу тим вели, да је н Неретва граничила са Србијом. Ово последње не може остати, јер је према горњем Србију и Неретву делила Хумска земља, ночињући од извора Уне. Према томе Неретва се са Србијом није имала где граничитн. Једно илн друго пишчево тврђење треба природпо да отнадне. бб) Видели смо, да нисац говори да је колнко Хуму толико и Србији граница на изворима Пиве и Таре, то исто каже даље и за"Дукљу. На изворима дакле Пиве и Таре била бп тромеђа Дукљи, Хуму и Србији; али ношто иисац вели да се и Травунија граничила са Србнјом, а то је једино могло бпти нрема нстоку, то је следствено и травунска граница падала на извор река Пиве и Таре. Тако бисмо ту имали стицај четири архонтиске границе. То би иа послетку и могло бити, кад би извори Пиве и Таре биди у једној тачци; ади растојање од извора једне реке до извора друге реке износи по аустриској ђенералштабној карти у ваздушној линији до близу 30 км. Дакле би се према пишчевпм речима земљишта ове четири арконтије морала поклапати па да им се додирну границе. Ја сам у овој и горњој оиасци показао географску немогућпост пишчевих речи, граница је међу тим са свнм друкче шнла. вв) Ни јужиа граница нпје нраво казана, кад се вели даје Дукљанска ншла до Дрима. Сам св. Сава каже за Немању, да је освојно од Арбанаске оба Пилота, а то су од нрилике садашња брда (Малесија) на десној обали Дрима. гг) Сад да видимо колико је тачно одређена источна граннца Србнји иа Искру. Из нричања Франачких и грчких летопнсаца (сакупљених у 1'ачкога 1)осишеп1а 1п81. сгоа!.). Ииве и Таре, до Неретве и до Мора. Неретва од реке Неретве до реке Нетнне , до Јадрапеког мора, и на северу до Србије. Дукља, до Јадраноког мора, од Ба,ра до Котора , на совер до извора Пиве н Таре, на Исток до реке Лима, где се састајала са Србијом , на југ до Дрина , а на западу до Травуније. Травунија на југо-запад до Јадранског мора , од Котора до Дубровника; са ј осталих страна граничи се Хумом, Дукљом и СрI бијом" (стр 1. таб. 2.).