Prosvetni glasnik

3АПИСНПК ГЛАВПОГ ПРОСВЕГПОГ САВЕТА

90

м). Са сриском источном етнограФСком границом пије мања к}бура. Ношто је због ње мисдио да мора иоизвртати тодико историских Факата , онет не може увек остати досдедан већ се понекад заборави. Тако о ноходу угарскога и пољскога краља Владислава и деснота Ђурђа на Бадкан вели „затим заузму Пирот и продру чак до планпне Балкана (у Блгарској)" (стр. 3. таб. 18), и ако је ненрестано то називао српским крајевима. Тако је и ово доцније: „Кад су Јаничари истеранн из Србпје, они оду у Блгарску тамо је био јаничарски старешина ПазванОглу нли Пазванџија који је седео у Видпну. Ови Јаничари из Србије пристану уз Пазвапџију. Он попали и иороби Блгарску па онда удари и на Србију" (стр. 3 таб. 21). Писцу нншта не смета да му Видин буде бугарскн п ако мује сриско све до Пскра, иакојенеколико листа ире тога овако писао у животу краља Милутина: „У то време у видинскосриској области владао је видански кнез Шпшман" (стр. 3 т. 10). Шта бн после свега овога остало деци да мисле и о књизи и о школи која их учи овако јасно доследно! III. Сад да видимо како нисац нрича догађаје историске, па ћемо се по где где осврнутн н на хронологију. а). Да почнемо са срнским досељењем. Као што је нозиато, о начину и времену сриског досељења има у науци разних мишљења, која се у многоме међусобно ие слажу. Пнсцу је уџбенпка остајало да изабере оно, које му се чнни најоснованије; али он је урадио друкче По њему су се једпном Срби доселнлп у садашње земље у три пута. Први пут „заједио с осталим Словенима и Срби су из Папонпје унадали у Илирско - Трачко нолуострво и донрлн у Македонију до Солуна. Неки су тамо остали н настанили се у Солунској областн" (стр. 4. т. 1). Друга је сеоба бпла в кад нх је рнмскп цар Иракднје нозвао у иомоћ иротив Авара. Србн се крену н преко Кариата дођу у Панони.ју. Из Наноннје некп део Срба унадне у Далмацнју и населе се у Дубровипку, Котору, Задру н другпм прпморскпм градовнма" (на нстом месту) — На нослетку трећим махом но дого-

вору с Праклијем нз Наноније „стану прелазптн на Илирско-Трачко нолуострво н тући се с Аварима и другим варварским народима којн су тамо били." (на ист. м.). Морам прнзнати, да је ово доиста ново,особнто срнска сеоба у нрпморске градове, само незнамо шта је бпло са онамошњнм Латинима, Вредно би било и то знати одакденисацзна, дасу се некп Срби, кренувшн из Бојке на позив Иракдијев, уставилн у Папонији на се одатде с њнм договарали и тек посде погодбе прешли Дунав. Садашњој науцп није о томе мишта иознато. б) Покрштење је српско са свим наопако нспричано, најире вели „за в^еме Властпмирово Срби су отпочели прпмати хришћапску веру од грчкнх свештенпка". Ово нпје тачно, ношто је иокрштење појединаца почело од самог досељења, алп знатнпјег дела у том иогдеду немамо пре владе Мутнмпрове. — Гад содунске браће престављен је да не може горе бити. Ја ћу поменути најзначајније. Тако се веди: „Кнрило прво сачини словенску азбуку. Словени дотде нису имади уређеде азбуке него само неколико слова (глаголиц-у)."■ Пнсац би требало да нађе где год глагоднцу, те би видео, да то нису само неколико слова. Тако исто без основа је речено да су Ћирило II Методије аислли „књпге о Нсусу Христу, п шта је оп учио људе." Овоме је сличпо н што пнсац каже, како су онп нокрштеним Сдовеннма „давали књиге, у којима је наука Христова бида написана на словенском језпку." Кад бн ово бидо нстинито, морали бисмо веома жалити што не знамо, којим је начином тако брзо рашпрена писменост међу Словеннма, особито кад ногледамо како су у у нас слаби ресултати у том погледу. Из овога се видп с колнко је знања израђен овај одељак, у коме се и иначе нротежу разне застареле, пз науке одбачене, приче, као даје Методпје покрстпо Бориса птд. в) Као што је иознато, ударида је крајем 924 год. па велпког жунаиа Захарпју војска бугарскога цара Симеуна, водећп за собом српског претендента Чеслава Клоннмнровића. Тада Србп напусте Захарију и нређу к Бугарнма и Чеславу; али Бугарп не поставе за жунапа Чеслава, већ иокоре Србнју а њега задрже и одкеду са собом у Бугарску. После седам годипа утече Чеслав из роиства, дође