Prosvetni glasnik

Д-Р САВА ПЕТРОВИЋ

117

он је ту пзложио и криптогаме са судовима и без судова. У криптогаме без судова нли како их оп узпма „ћелпјске бнљке" спадају: маховпне, лишаји, окреци и гљиве. Из ове 4 груне криптогама народ употребљава 7 Фела. Имамо још да номенемо да је Цетровић израдио и једну мовограФнју в Рамопдије у Србнји п Фамнлпја Цнртапдрацеје". — МонограФпје су списн у ко.јпма се говорп о бпљкама једне Фамилије, једнога рода нлн чак и о једној јединој спецнји. — Ову је монографцју тако брижљпво нзрадио, да само ножелетн можемо да п о другпм Фамплнјама нлн родовима овакове монограФпје добијемо. Ово је уједво н ирва мопограФнја ва српском језику, којој су додате п слике онпх бнљака, о којнма је реч у њој. Иоред оипса срнског додао је п латинскн оннс нашнх рамондпја. 1 Својнм многобројнпм екскурснјама по нишком, ппротском, врањском п топличком округу, зпатно Је донрпнео бољем иознавању биљака које расту у тнм крајевима. А радн упоређпвања п тачппјег пзучавања скупљених бнљака путовао Је у Нешту, Беч, Француску н Шнајцарску неколнко пута. Петровић је после Панчића бно најбољп нознавалац срнске Флоре а и покољења ће се сећати како Панчића, тако и Петровића, ђака Панчићева. Нашу Академску збнрку — хербарпјум Вел. Школе — Петровнћ је знатио умножио и обогатио биљкама европским а нарочито 1 Његови ботанички списи су објављивани овим редом : а) Флора околине Ииша. Београд 1 882. б) Лековито биље у Србији. Београд 1 883. г. в) Додатак Флори окодине Ниша. Београд 1885. г. г) Рамондије у Србији и Фам. Циртандрацеје. У 62. гласнику срп. уч. диуштва. Београд 1 885. Сем ових је радио и на лекарској књижевности и на томе пољу оставио је- 8 списа.

Француским. А све срнске бнљке, које је Петровић открпо плп нашао, вазда је у ботаннчком кабинету на попуњавање збпрке п чување иредавао, сем оних, које иије стигао да проучи. Нетровнћ је не само ђак Ианчпћев већ н следбенпк у науцн. Ботаппка му беше, као н учптељу му, драж жнвота п у њој је стекао нмена које се скоро барабај п са његовпм учитељем. Петровпћје радно п на унапређењу наше Ботанпчке баште, која му је сплелавенац од свежег цвећа, које је он тако ватрено волео и неговао, те да му се бар на тај начнн за пеге око ње одужп. Сава Петровнћ бпо је човек тела слаба, нарави тихе, понашања господског а у поверљивом разговору врло љубазан. Он је бно од онпх људи, којп су могли за свога живота н прилпчан иметак да стеку, а пошто ппје имао деце, скоро је све то имање па просветне цељи оставио. Знајућп н сам, скаквим је тешкоћама скопчаио псинтивање и ироучавање нрнродинна у нас, он је завештањем својим наредио, да се награђују списи оннх људп, којп буду нродужнлн пспптавање Флоре српске а из Фонда, којп ће се нз његовог имања образовати. Овим својим завештањем Д-р Петровић је иостао још већим н за свој иарод заслужнпјпм. Свој хербарпјум околпне Ниша, као п врло богату библиотеку, оставио је нишкој гимназији. Д-ре Саво Петровићу! нека тп је лака земља, коју си свим спновљпм жаром Л)убпо а исиптавајући јој одећу, стекао си п оставпо светао и вечитн спомен у срнскоме народу. А завештањем својнм, уврстио си се сам у ред чувеннх српских добротвора. Фебруара 1889 год. У Београду. ЗК. Ј. Ј,