Prosvetni glasnik

Г"одина X.

Свескл 21.-24. 31. Декемвра 1889.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЈГА ЗА 188 8 /, ШКОЛСКУ ГОДИНУ. 1. Дире^тора ва<љевс^е н. гимназије

У овом заводу радило је ове шволске године 5 редовних и 3 хорорарна маставника. У току године иремештен је наставник Српског Језика и Срн. Историје, а на његово је место дошао и нримио ове иредмете коме није ово група. Премештен је у току године и вероучитељ. Од уписаних 134 ученика и 13 ученица (у I разр. 67 ученика и 6 ученица, у II разр. 27 ученика и 3 ученице, у III разр. 27 ученика и 3 ученице, у IV разр. 13 ученика и 1 ученица) било је на испиту 120 ученика и 11 учеиица. Положило је испит и прелази у старији разред: из I разр. 24 ученика и 4 ученице, из II разр. 8 ученика и 1 ученица, из III разр. 12 ученика и 1 ученица, из IV разр. 5 ученика и 1 ученица. Понављају: I разр, 13 ученика, II разр. 4 ученика, III разр. 1 учеиик, а IV разр. ни један. Понављају испите: из I разр. 19 ученика, из II разр. 14 ученика и 2 ученице, из из III разр. 10 ученика и 2 ученице, из IV разр. 6 ученика. Отпуштени, као неснособни: из I разр 2 ученика, из III разр. 1 ученик, из IV разр. 1 ученик. Сви су нредмети предавани и свршени по прописаним програмима. Где није уџбеника, наставници су обично диктовали, служећи се бољим, домаћим и страним изворима. Минералогија у II разр. диктована је по изводу који је наставник спренросштни гдасиик 1889

мио из Панчићеве Минералогије. Диктандо износи два писана табака. Срп. Историја диктована је по Срећковићу, Мајкову и Клајићу. Рукоиис износи у III разр. 12, а у IV разр. 18 табака. Ботаника је предавана по Паичићевој Флори околине Београда. Француски Језик и Моралне Поуке ове су године први иут уведени у иижу гимиазију. Наставник Моралиих Поука вели да је имао доста тешкоћа, „ирво, што није одмах био нрописан програм, а друго, што није било никакве ручне књиге ни за наставника, ни за ученике. Грађу за нредавање црпао је из разних извора нешто из К. Ф. Волнеја, нешто из Бјелинскога, из Срн. Историје и из обичног живота." Франц. Језик у ночетку године иримио је потиисани, јер га ни један иаставник не могаше примити. Господин министар наредио је да тако и остане за ову школску годину, пошто није било онда стручног лица за наставиика Франц. Језика. Служећи се нрво изводима из Мач^атове и Олендорфове граматике, а после пронисаиим уџбеником од Берберовића, уз Читанку Мајзнерову, ностигнут је из Француског језика повољан успех. Науку Хришћанску предавао је у другој половини школске године нов, спреман наставндк. Последица бољег и правилнис;3