Prosvetni glasnik

104

НАУКА И НАСТАВА

није одговарала ироиисним погодбама, а нова није била начнњена. Али општина је и хтела иодићи нову зграду, и ноиацаје за то имала преко 12.000 дннара, па се опет до ње не дође, јер је из министарства упућен илан и прорачун, ирема овим правилнма, који је нзиосио преко 80.000 динара! Људн нису имали тих новада, и школа им се морала затворити!... За варошицу Инањицу, у округу ужичком, нзрађен је нлан и прорачун за школу, који нзносн 113.000 динара! Међу тим мучно да бн се истерало 100.000 динара, кад би се покуппла сва имаовнна свих нвањичана, коју оии нмају, било у иовцу, бнло у иаиирима од вредностн !... Да не бих даље наводно нримере, рећи ћу још само ово, да ни један прорачун ни за коју сеоску школу није бно исаод 10.000 динара ... Према досадашњем ширењу основних школа н овим тешкоћама које ова правнла стављају за иоди.;ање школскнх зграда излази, да бп нам требало равно 112 годииа, те да добпјемо бар приближан број школа, према броју деце дорасле за школовање. Сразмера доиета страшна, али за сваког масаона човека пнтересна. На како да се стане на пут овој незгоди ? "

И ако овде није место говорити отомопширније, опет сматрамо за дужпост, да бар наговестимо како би се, по нашем мишљењу, томе злу помогло. Ево како. Данашња правила о грађењу школа треба заменнти, н то не каквим новим правилима, него готовим, израђеним плаловпма. За то ваља образоватн једну комисију од неколико људи нз просвете, лекара и инжењера, који добро познају наше прплике, с нрепоруком, да израде најмање десет планова с прорачунима, и то почевшн од пајјевтинијих до најскупљих зграда. Те нланове с прорачунима послати среским властпма с наредбом, да настану код појединнх општнна у своме срезу, да се школе подижу по тнм плановима, а оиштине нека саме бнрају којн ће план узети према своме имућству. У колико, пак, дотичнн план буде одступао од ситуациоиог плана места, где се школа жели подићи, то може поправитп дотичии окружип инжењер. По нашем мшпљењу десет годнна би на овај начин било довољно, на да се дође до нормалног стања с бројем школа те да у будуће можемо нћи нанред ирема нашпм приликама и нотребама. М. М. Протић.

НАУКА И НА0ТАВА

ДРУГ0 ПУТ0ВАЊЕ НАСТАВНИКА Н УЧЕИИКА ДРУГЕ ВКОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПО СРБИЈИ И ПО БОСМИ 1890. од ДГ-Л НИК. Ј. ИЕТГОВИИА, Л ј УВ. МИЉКОВПЂА, И. А. ТИИЕ, II. С. НАВЛОВПЂА, Ж. Ј. ЈУРНШНЋА.

I. КРОЗ 0РБИЈУ 1. 0д Београда до Шапца У априлу објавио је директор, да ће и ове године с иаставиицпма п с неколицииом ученика путовати. У главноме утврђено је, да се иутује на запад Србије, па да се, ако буде могућно, иређе п у Босну. На тај нозив јавили су се од настав- ј ника: Љубомир Миљковић, Петар А. Типа и Петар С. Павловић. У то доба долазио је чешће у II. Беогр. Гимназију чувар бота-

ничкога кабинета Велике Школе г. Живојин Ј. Јуришић. Он је као испитани проФесор држао по које предавање пз Ботанике у II. разреду, и упознао се беше с ученицима и наставницима. И Јуришић се пријавио да жели путовати, нарочито, ако би се решнлн да пређемо у Босну. И тако било је нас пет наставника, као и прошле године. Од ученика иријавили су се из IV. разреда : Драгомир Милојевић, Владимир Петровић, Јован Поповић и Ђорђе Шпартаљевић ; из V. разреда : Јован Ердељановић, а из I. београдске гпмназије : из VI. разрсда Милан Вл. Ђорђевић и Алекса Вл. Ђорђевић, ученик IV. разреда. Било нас је 5 наставника к 7 ученика. У конФеренцији, коју је директор држао с пријављеним наставницима у почетку маја, утврђено је, да се свакојако иређе у Босну, само ако то босанска, односно аустријска, влада одобри. Стога се директор обрати министру иностраних дела, господину Сави Грујићу молбом, да бп изволео израдити нам