Prosvetni glasnik

ДРУГО ПУТОВАЊЕ ИЛСТАВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ 109

сог18 гиПрез, Му1ађгиз ПогаЦу, А^арап^Ма ап^изПсоИе. 3. Лозница — Крупав — Сакар Лозница и лознички наши другови дочекали су нас као и у Шапцу, с том разликом, што је у овом дочеку учествовала и онштина лозничка. Директоров друг по школи, ггроФесор г. Алекса Стаменковић беше у једној учионици спремио постел.е за ученике. Наставници су одсели у гостионици. По вечери одоше ученици с дежурним наставником да спавају, а и ми се у брзо разиђосмо, јер бесмо уморни. 6. јули беше намењен Лозници, Смрданбари (Ковиљачи) и околини. Раио из јутра 6. јула испесмо се на шанац код цркве. Видесмо шанац, из кога Богићевић Анто није дао везнру кроз Лозницу проћи. Шанац је велики, и грудо.бран у наоколо лепо се распознаје. И ако је Антин шанац по величини највећи, опет он не би био тако јак без омањих својих другова, којих је пун Кличевац. Г. Стаменковић нам показиваше са шанца пуно нових ствари и за нас и за ученике наше. То је било право предавање из историје и ратништва. Он нам је казивао како је било за времена Богићевићева, а како је било и за време нашег првог рата с Турцима 1876. године. Показивао нам је положаје турске изнадШепка, и бродове, на којима су једном Турци коњаници прелазили преко Дрине. Није било знатиога места, које нам г. Стаменковић није показао из шанца. Носле овога предавања сиђосмо у наш стан. Одатле мислили смо на Ковиљачу и Шепак. Како смо се пријатно изненадили, кад пред станом затекосмо четворе каруце, које нам честити лозничани ставише на расположење за излазак на Ковиљачу и Шепак. У 10 часова били смо на Смрдан-Бари. Директор се пријавп др-у Копши, који нас упути шта све на бањи да видимо. Прошли смо целу бању, све њене пиштољине и изворе. Ковиљача за прошлих 18 година у толико је напредовала, што има на њој више кућа. Купало, блато исве остало није ни корака у напред учинило за пуних 1 8 година. И дан дањи болесници, који хоће лекару, морају да стоје на иољу; и садање

је купало од дасака, примитивно као и пре 18 година; и сада је највеће уживање гостију што убијају јадне грлице, које у јатима падају на бару. Али има и један велики назадак. Дрпна је продрла до саме бање. Она је пре 18 година била доста далеко, 20 минута хода, од Ковиљаче, сад је уза сам насип, а од главних извора једва је 1 за 200 метара удаљена. Каква ли судбина не чека ову нашу ванредно лековиту бању ?! С Ковиљаче одосмо у тројим колима на Шепак, а Павловић и Јуришић с Ердељановићем уз Дрину ка селу Брасини. И Шенак је назаднији но пре 18 година. Сав је зарастао у траву и шибљак. Немани онога живота, ни прометакао пређе. Баш код Шепка Аустријанци ударају шпор (брану), те да натерају Дрину у једно корито. Они то зову Волфови шпорови |\УоШ'з Оећап^е). Све отоке дрииске затварају, да што више воде добију у главиоме кориту, у коме ће по рачуну Волфову моћи после парне лађе да плове. На сваком гапору има по један стручњак. неколико војника и 25—30 радника. Последњи су Богањаци, а има их и из Херцеговине. Један Херцеговац, који јерадио с иагае стране, нричагае нам да Аустријанци плаћају надницу најмање 80 крајцара, обично 1 форинту, а највећа је надница 1 Фор. и 70 крајцара. Цео рад састоји се, као гато споменусмо у томе, да отоке затворе, а главно корито да издубе. Отоке затварају Волфовим шиоровима, а корито дубе динамитом и багером. Пошто динамит разбије песак, долази багер са 20 коњских снага. па дубе у разбијеном песку корито. Наши сумњају да ће Аустријанци имати усиеха, јер, веле, криву Дрину још нико није исправио. Аустријанци опет рачунају на сигуран успех. Видећемо, ко ће погодити. Покуписмо сваки доста леиа и шарена гаљунка с Дрпне, па се вратисмо у Лозницу. Уз пут измерисмо обим једне врло грандиозне тополе. Имала је у обиму без мало 4 метра. По подне беше намењено изласку на Кличевац. Овога пута ишао је с нама г. Стаменковић и предавач г. Јанковић. Кличевац је огранак Гучева. На Кличевац излази се доста лако. С њега је врло леп поглед на Дозницу, Мачву