Prosvetni glasnik

127

то он није нигде првога акцента ни бележио. Код акцента л. опажа да је двојак. — Покрај ових основних мисли, има лених напомена Вукових и у „Пословицама" (II. изд. 1849.). Те се наномене односе на одступања у акценту, које чини говор дубровачки од херцеговачког ; за тим има помена и о енклитикама и прок.титикама и премештању акцента с речи на њих. Али што је најглавније, Вук и тада, 1849. године, у II. изд. (( Пословица", као гс>д и у нрвом издању Рјечника, није добро пазио на разлику двојаких дугих слогова и двојаких кратких, и ако је за ту разлику знао и о њој добро писао. — У писму свом, упућеном Ј. Ст. Поповићу. 1 ' 2 ) Вук говори врло кратко о српској иросодији, па мимогред додирује и иитање о акцентима, и показује како се мењају и премештају, кад пред њима етоји предлог. Те његове напомене, поткрепљене врло занимљивим примерима, имају велике вредности и дан данас.' -— Најпосле да поменемо и (( Српски Рјечник" од 1852. г. тај највећи и најлепши споменик великога ума и труда Вукова, који се у сваком погледу истиче изнад свију његових књижевних послова. Он нам је од огромне вредности, не само што се тиче речи и облика, него и у ногледу акцентуације. У њему је ноуздано одређено какав је којој речи акценат у њеном главном облику, а често су додаване промене, које од акцента бивају у другим облицима. Али што је најзнатније, у њему ;је Вук, први пут, очевидно под утецајем Даничићевим, 28 ) утврдио мишљење, даусрггском језику имају четири знака за акценте (за сваки акценат по један знак), како је то већ на две године дана пре тога био показао Даничић По бележењу акцената у Рјечнику слободно се може рећи, да Вуково сведочанство највећма вреди, јер је он, без икакве сумње, имао најФиније ухо за распознавање тих најфинијих разлика. - 2 ) МШозкћ, 81ау18сће МћНо(ћек. II. 1857. \Ујеп. 23 ) Судећи по овим речима А. Павића: „Даничић ми је вазивао на неколико дапа нред смрт, колико га 'руда стајало, док је Вука уиутио, да у речнику треба сваког пута разликовати два кратка акцепта, онај трећи, оеобити акц. да није ничему, и да, иоред акцента на главпом облику, треба метнути акценте и на оне облике, у којима се акцеват мења. Није покојн 'к хтео гиме смаљити заслуге Вукове, као да акцепгуација у рјечпику није његово дело, јорбо је одмах додао: када је старац спозпао, да донста тако требл, милина га беше и гледати и слушати како бистро, како брзо разабирлше све разлике и у перо ми их казиваше.® (Кас1 1;ХХХУП. стр. 183). -

Даничићеве реФорме у послу акцентуације још су знаменитије од Вукових. Он већ у граматици, 14 ) дакле на две године нре другога издања Вукова Рјечника, бележи акценте као и ми данас. У тој првој граматици нравога српскога језика, као год и у првој својој студији о акцентима, 25 ) која је тада већ била готова, Даничић нам иоставља правило, да у српском језику имају четири акцена : \ наводећи примере, који јасно показују, да сваки од њих има особит изговор. Осем тога напомиње вредност акцената у нашем језику, додајући да су они једино сведочанство . да имамо локала, итд. Као год што је' увек и у сваком послу свом био кратак и прецизан, тако је и у овом питању. Он се није много занимао општим питањем о акценту, него је, видећи колико је претежна сама наука о акценту, покушао да нам у оделитим расправама покаже акценат сваке речи у сваком облику њеном. II у том је сјајно успео. Ко зна колико се иште у тохме послу тешкога разабирања најфинијих разлика језичких , тај ће се тим већим поштовањем поклонити доиста необичном и великом труду Даничићеву. 26 Он нигде не наставља непотпуност Вукова бележења (у Рјечнику од 1818.), него их просто бележи боље и тачније, као да ту нема његове никакве заслуге. После Мале Српске Граматике, у којој су, поред особитог параграФа за акценат •— бележени акценти свакој речи у свима облицима, долази нрва студија Даничићева о акценту речи женскога рода,' 2 ') у којој се показује промена акцента у речи женскога рода на а. Ова ће се расправица чинити незнатна ономе, који зна само за друго нздање Вукова Рјечника, у ком су бележени сви акцентп и често додаване промене што бивају у деклинацији — али истом с Даничићевом помоћу ово друго издање Рјечника и постаде овако. Издање иак од године 1818., на основу којега је ова расправа Даничићева и написана. бејаше до такве потпуности још врло далеко. 2 * У „Гласнику Друштва србеке ") »Мала сри. граматика.® Наиисао Г Б. Даничић, Бгч, 1850. 26 ) М!к1о8кћ, 81аУ18сће ћ1ћНо1;ћск. I. 1852. стр. 97. ' 26 ) Кас! ји§оз1. ак. 1јХХУН ., у расирави А. Павића: х 0 Ђуру Даничићу.* 27 ј У 81аУ18сће ћЉНоШек. I. 1852. стр. 97. 28 ) А. Павић. КаЈ БХХУН.