Prosvetni glasnik

спрема паставника у финској

1 29

Ово бујање живота покренудо је и живот школии. На састанку Финскога сената од 24. марта 1856. председавао је сам цар, и он је био први који затражи да се народна настава у Финској поправи и усаврпш тако, да одговара сувременим захтевима. Поклонида се већа пажња и развитку виших шкода. Наставници су позвани на учитељске скупове, да искажу своје мисли о начину, како би се узвисила виша школска настава. На овим скуповима изражена је општа мисаО : настава ће се ноправити, ако се наставницима даде боља спрема, млади наставници иека и даље уче теорију педагогије, али за потоњи свој позив да се вецбају самим практичким радом. Добро промишљен предлог о уређењу једнога завода за бољу наставничку спрему израдио је Јован Снелман и 22. декембра 1860. поднео академијској консисторији. У то време беше Снелман проФесор филосоФије на университету хелзингФорском, али у исто доба држаше предавања и из педагогике. Снелман је најпре критиковао средства, пређашњим законодавством иостављена за спрему нових наставничких снага. Тражио је, да проФесор педагогике шаље своје слушаоце у школе, што се налазе у месту где је университет, па у тим школама да буду ((Дупликаити" и „репетенти." Али те месне школе иису биле узорне школе, нарочито уређене вежбаонице ; јјер тада у целој земљи не беше учитеља са практичком спремом, оном коју тражаше Снелман, него се нредавало но опште познатој старој рутини. Снелман је давао велику важност овим репетентима, као што се ((репетиција" доиста и сматра као врло важан део школскога рада. Његове су речи : (( Чим је у разреду више ученика, него што је за једнога учитеља, одмах ће се поставити дупликанат. Не буде ли овака потреба, а поставе' се дупликанти, онда рад ових има да надгледа редовни учитељ. У овом случају има се цео школин рад удесити да одговори овом циљу, а пре свега сам учитељ ваља да је увиђаван п практичан толико, да може бити наставник и вођ тако званих дупликаната, и Да би се наставпицн довољно упутили у школскоме раду, предложио је Снелман, да се школа, у којој се они спремају, потнросветни гдаоник 1891.

чини надзору университетског проФесора педагогике и дидактике. Иначе, мисли, да не би било сагласиости између теоретичкога учења и практичкога извођења. (( Теорија може обухватити само опште основе, а само искуством може се научитп како да се и примене, од чега зависи и цео нотоњи позив учнтељски, — зато се проФесору педагогике мора дати прилике, управо у дужност ставити, да себп ирибави и искуство; јер иначе не би нпкад, с потпуним уверењем, могао поставити правила за методички иоступак. Ђ Овим се не тражи да проФесор педагогике буде у исто време старешина или наставник у заводу. Нека завод има и свога старешину и своје стручне наставнике, али ови да су и практички и теоретички довољно спремни и подобнн, да један извевестан метод уносе и у дисциилину и у наставу, и да се с проФесором педагогике, као инсиектором завода, саветују, па да метод развију и поправљају према основама које наука нађе да су истините. На тој осиови захтевао је Снелман од академијске консисторије, да она предложи влади, да се заведе једна нормална школа, и да се за њу нађу подесни наставници. Влада би, по његовом предлогу, иМала : 1, одлучити да се школа оснује и да над њом врши врховни иадзор ироФесор педагогике ; 2, поставила би ове наставнике : ректора, који би у исто време имао предавати класичну Филологију ; једног наставиика за математику и природне науке ; -и једнога наставника за историју и остале дисциплине што су с њом у свези. Снелманов иредлог тражио је даље : да се ови изабранн наставници, о државном трошку, пошљу на страну : учитељи у Немачку, ректор још и у Енглеску, а учитељи и у Француску, да виде какав је у тамошњим школама ред и рад. Позније, кад се у самоме заводу спреми већи број млађих подобних наставничких снага . онда из ових да се учитељско особље даље попуњава. Уз то да се подигне п иодесна школска зграда по плану какве од најбољих у инострансгву. Све ове нредлоге академнјска консисторија цотпомогне, и влада их усвоји.' Већ 17