Prosvetni glasnik

13 4 НАУКА и

Венусове Фазе, Јупитар са екиаторијалшш пругама и сателитима, Сатурнов прстен, репови комета, даље: о звезданим јатима, магловитим пегама, о звезданим системима, и нешто о физичком саставу тела, о н>иховпм растојањима и о годишњој паралавси. Због тога, што ће се многом учинити, да се овим програмом п сувише тражи, биће тешко, да се сва мишљења сложе, јер једном је ово, а другом оно важније и потребније; ја опет мислим да би се могло по нешто од наведеиог изоставати, али само с обзиром на дидактичне разлоге. Писац даље напомиње како је пре сваког теоријског излагања иотребно посматрање, које ће, вели, сви стручњаци и наставници видети из његовог програма. После ове изјаве прелази на објашњавање неких питања, у којима се не слажу сви наставници, или против којих су неки стављали разне напомене. Не узима у помоћ сву литератуту, јер му сва није ни позната, али за основ његових објашњења служи му предавање проФесора ХеФлера, које је овај држао у друштву „МШеЈбсћиЈе." Он почиње с вишим разредима и држи се оног реда, који је изложио у свом програму. Што се тиче Кеплерових закоиа и Њут'нове гравитације, јасно је да се ова последња може извести из Кепдерових закона, или ови из гравитације. По мом мишљењу, с научнога гледишта је споредна ствар, који се пут узима. Господин ХеФлер опет мисли, да је извођење Кеплерових закона из гравитације противно логици и историјском развитку науке. Али у средњој школи није потребно учити нсторију астрономије, нити је потребно из исторнјског развитка изводити доказе за начин доказивања; довољно је, ако се само спомене историјскн развитак науке, Па и у самим уџбеницнма о теоријској астрономијп полази се од Њут'нова закона о гравитацији, кад се хоће да пређе са проблема двају тела на проблем од више тела. Са дидактичког гледишта може бптн да је један или други начин доказивања бољи, али писац оставља ово питање искусним педагозима, да га реше, и да о њему оии доиесу свој меродавни суд. ПроФесор ХеФлер мисли да треба говорити о ирецеспји неиокретнпца и узмицању еквннокција, као што н. пр. Епштајн ради у својој Геономији. Са овом мишљу слаже се и писац овог предавања, и с нравом се може говорити о прецесији еквинокција. Кретање еквинокција састоји се нз два дела: из секуларног и периодичног ; последњи део зове се

НАСТАВА

нутација, а секуларнн део може се назвати прецесијом. За највиши разред предложио сам понављање астрономских правила, која су раније учена, али за ово понављање каже ироФесор ХеФлер, да је то признање дидактичне погрешке. Ја се не могу сложити с овим мишљењем, јер свако пропитивање је понављање, и ја замишљам номенуто понављање у овом облику. У осталом, сви се предмети нонављају у нижим и вишим разредима, јер се већ у интересу потпуности предмета мора много што шта поновити у вишим разредима, што је у нижнм учено. Потребно је да напоменем нешто о масама планета. Масе нланета треба да се одређују у јединицама сунчане масе, Ученици морају добити погрешне појмове, а у истини их и пмају, кад једаред чују о силној Јупитровој маси, а други пут им се говори о томе, како се кретања планета око сунца услед њихове међусобне атракцпје због малих маса не мењају знатно. — Али кад постојано одређујемо њихове масе у јединицама сунчане масе, н. пр. Јупитрова маса је равна ~ , Сатурнова = 8 Ј ј!:ј , Земљина = —, онда не могу наступити такове колизије. Поређењем лако је иосле наћи, колико пута је Сатурнова маса већа од Земљине. Али да се масе одређују апсолутном мером, н. пр. килограмима, држнм да је посве погрешно. Према томе је са свим залишно, да се за одређивање масе планета одређује густина земљина. Сад прелазим на раснрављање астрономског земљописа у нижим разредима. Овде је главно питање, да л' да се предмет учи строго индуктивно, и да се оно што се учило и строго доказује. Ја мислим, да не треба захтевати оно, што је немогућно. Има доста ствари, које врло лако могу и деца разумети и које су им већ иосматрањем постале јасне, а докази могу се и доцније извести. Ово до душе није строго научан начин, али за циже разреде је нодесан и није ни из далека још догматичан. Ово своје тврђење хоћу да објасним с неколико иримера. Обзорје могу деца већ у првом разреду да разумеју, па зашто да се из њега не изводи округли облак земљин ? Зашто да се не каже: кад бн око земље могли мерити, добили би 5400 миља. Има доста наставнпка земљописа, који не знају како се одређују осовине н снљоштење мерндијанове елипсе земљине. Зашто да се не изводи северно-јужии правациз кулминације, кад је он за читање карата (мапа) врло потребан ? При томе није баш одређивање азимута потребно, а многим наставнпцима може бити није нн познато. Зажто да не деФииишеМо нсток и запад