Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ

Б р о ј. 36. — У српском језику имдју два броја : једнина и множина. 37. — Једнина. Нека је именица у једнини, кад она представља једно једино лице или једну једину ствар. Пр.: зуб, иеро, књига 38. — Множина. Нека именица јеумножини кад она представља више лица или више ствари. Пр.: зуби, аер а, књиге. Падеаки, падежни наставци, основа. 39. — Падежи. Казали смо да су именице нроменљиве речи (| 7.), Ти разни облици једне исте именице зову се иадежи. 40. — Падежни наставци. Наставци за облик '(§ 8.) код именица зову се иадежни наставци. 41. — Падежа има у сваком броју (једнини и множини) по седам. 42. — Падежи се разликују један од другога по падежним наставцима. 43. — Често се дешава да је један исти надежни наставак за више падежа, и онда се падеж тражи питањем. 44. — Први иадеж (и једнине и множине) тражи се иитањем КО (ако именица показује име лицу нлн животињи) или ШТО (ако именица показује име чему другом). Пр.: Човек гопори. — Пгице певају. — Дрво расте. 45. — Други иадеж тражи се питањем чиј, кога или чега. Пр.: Виноград је Љутиие Богдана. — Сећајте се мене друга свога. — Крпа илатна. 46. — Трећи иадеж тражи се питањем коме или чему. Пр.: Служи ца-ру. — Гоми Марка бијелу Зеечану. 47. — Четврти иадеж тражи се питањем кога или шта. Пр.: Гони Турке. — Градим куКу. 48. —■ Петим иадежем се дозива. Нр.. Побратуме, Краљевипу Марко! — Мили Боже, на свему ти хвала !

ЈЕЗИКА 3

Пети падеж се одваја од других речи запетама. 49. — Шести иадеж тражи се питањем КИМ ИЛИ чим. Пр.: Умиј мене студеном водицом. — Вратимим те Богом исгинијем. 50. —- Седми иадеж тражи се гштањем ГДе. Пр.: На ку/Ги. — У аланини. — 0 клину. 51. — Основа се код имениц« добија кад се од другога падежа одбије наставак. Промена именица. 52. —• Промена именица дели се по падежним наставцима на пет врста. 53. —- По првој врсти мењају се именице мушког а рода које у 1. падежу једнине немају наставка, и оне које имају наставак о или е. 54. —По другој врсти мењају се именице средњега рода које имају у 1.пад. јед. наставак о или е. 55. —- По треЂој врсти мењају се именице женскога и мушког а рода које имају у 1.пад. јед. наставак а. 56. — По четвртој врсти мењају се именице женскога рода које немају у 1. пад. једн. никаква наставка. 57. — По петој врсти мењају се именице средњега род а које немају у 1. над. јед. никаква наставка. 58. —- Код свих врста једнаки су у једнини трећи падеж са седмим, и у множиии први са петим, и трећи са шесгим и седмим. 59. — Код именица средњег рода једнаки су међу собом 1., 4. и 5. падеж у оба броја. Прва врстга. 60. —- По првој врсти мењају се именице мушког рода које у 1. падежу једнине немају наставка, и оне које имају наставак 0 или е . Пр.: зуб, јелен, коњ, кош, итд.; — бабо, Мирко, зеленко, Милоје, Павле, итд. I 61. — Оие именице које у 1. п. јед. немају наставка, мањају се овако :

1*