Prosvetni glasnik

ГЛАСОВИ О ШКОЛАМА

207

Фосори II предлначп на курсовима. Овај други савет израђује програме предаваи,а и правила о владању и учен.у. Особито су овде зпачајне реаетиције, на којима су се иаставници изближе моглн познати с ученпцама, њиховим знањем и постигнутпм панрстком. Како пз резулТата ових репетиција, тако и из вршеиога надзора добпвспи су врло поволлш одзиви о раду ових ученнца : уредно похођење часова, нримерна пажљивост на предавањнма, љубав п савесност у раду н вредноћа, често врло велика (нс само што су многе, без прстходне за то спреме, толико савладале језик латински, да су им одговори признати као~ довољни, — пего су још п поједине ученнце израђивале самосталнс лекцпје из нсихологије, руске и старе псторије, руског и ст. слов. језика, Физике и мехапике, спремале реФерате н т. д.), таква је општа оцена њихова. Она пак доказује да. јс ученицс на ове курсове довсла свесна, чиста и бескорисна љубав према науци и просветп, истинска тежња к впшем умном н моралном развитку на добро породицн и друштву рускоме — Резултати државпих исаита били су, може се реКн, сјајпи. Прелазне нспите из I у II курЈ положило је врло добро њих 78 ; передовних слушалица које нису испит полагале било је 7: није полагало испит због болести 12; остале ио својој вољи у I курсу и друге године 4 : у течају годипе оставиле учење 43. За школску годину 1890.-91. поднело је молбу за ступање у I курс 110 ученнца, од којих је примљена 101. Ж. мин. н. пр.

Централна педагошка библиотека под именом Амоса Коменског у Лајпцигу. — Године, 1881 , у сиомси двестагодпшњице од дана смртп знаменитог словенског педагога, која је иав.лиена још 1870. г., основана је у Лајпцигу централпа педагошка библиотека под његовим именом (Сошепјиа 8Ш1ип§). До тог времена у Германијп није било никакве ноле потпуне спецпјалне педагошке библиотеке, која би била приступна сваком учитељу. Међу тим, силно богатство саме немачке педагошке литературе свима је познато.* Очевидно, раније или доцније морала се показати потреба за таквом библиотеком. Покретач овога посла било је , по предлогу једнога од својих члапова Ј. Бегера (Вее^ег), преводиоца „Велике Дндактике" , Лајпцишко учитељско друштво (Еејргј^ег Гећгегуегеш). Та погодба, што је библиотека основапа баш у Лајпцигу, мора веома повољно утецати на њено развиће, једпо због згодног средпшног положаја Лајпцига, а друго п због тога, што * У седамдеоетнм годииама годишње је издазило у Германији око 1.0 0 сииса из ледагогике.

је Лајпциг, као што је познато, главни центар немачке књпжевне трговппс и књпжевно-издавачкс радње. Лајпцишко учитељско друштво изабрало је из своје средине управу библиотеке, која је разаслала ио целој Германији позив па све прпјатеље народног образовања . позпвајућн пх да помогну новоме послу. У многпм су местима образовани с опом намером нарочитп одбори (РПе§8сћаГ1еп). Оада право својнне на централну педагошку библиотеку • чпада свима оним учитељским корпорацијима, које указују овој установи матсријалну поаоћ, а управа јс прсдата 1ЈеЈрхЈ^ег 1Јећгег\ г еге1п-у. Број свезака цептралне педагошке библиотеке износи сада преко 30 000; п,ен годишњи буџет 1889. г. био је 4.048 марака. Лајпцишки опшгпнскп одбор даје библиотеци годишњу помоћ у 500 марака. Између осталога, Лајпцишка цснтрална педагошка библиотека располаже пајбогатијом збирком у Германији школских програма (8оћи1рго§таттс). Јсдна од задаћа, памењсних при оснивању бпблпотеке, бпла је створпти могућност немачким наставницима да сс колико толпко у лознају и с тим, шта сс ради у питању пародног образовања у другим земљама. Ну ипак је таквих књига у библиотеци за сада врдо мало; тако, у каталогу, у одељку иеторија васпитања и иаставе код појединих народа, нема ни једне књиге о Русији. Каталог централне недагошке библиотеке у прво\1 пздању већ је растуреп, п штамлано је друго издање, које се продаје по 10 Фенига. О библнограФСкој важности оваквог каталога не треба ии говоритл. На завршетку још неколико речи о организл,цији бпблиотеке. Библаотека је смештена у властитој кући 1је1р21<*ег Бећгегуегете-а (Кгатегаћ-аззе, 4) п отворена је два пут недељно. Књиге се или читају у меету или, што је много чешће , шаљу се вап Лајпцига по целој Гермаиији и Аустрији на захтев меснога одбора цснтралне педагошке библиотеке. Књиге се шаљу из библиотеке на њихов рачун, и могу се задржати осам недеља , а за читање не наплаћује се ништа. Р. Шк.

0 усправном писању. — У лекарским круговима у Минхену били су пре кратког времена, као што јављају »Бавареке Учитељске Новине«, показивани ФотограФски трепутни снимци а) од једног разреда, у коме сви учсници ппшу положено (косо на деспо), б) од другог разреда, у коме ученици пишу усправноФотограФски снимцп су узети без дечијега знања. Разлика је била пеочекивана. У првом случају седе сва деца впшс или мање косо од својих места, јер I сс труде да с десним оком буду што бдиже перу