Prosvetni glasnik

210

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

РАДЊА ГЛАВНОГА ПР00БЕТН0Г САВЕТА.

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА. САСТАНАК 461-ви 13. фебруара 1891. г., у Београду. Били оу : ирвдседник, Стојан Марковић ; редовни члакозм; Мил. Недељковић, др. М. Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Ж. Поповић, др. В. Вакић ; ванредни чланови : Жив. Живановић, Ј. Миодраговић, Љуб. Јовановић, Урош Бдагојевић и Дим. Соколовић. Пословођ: Мил. Марковић. I. Прочитан је и прпмљен записник 459. редовног састанка. II. Нрочитано је пнсмо г. мннистра иросвете и црквених послова од 6. овог меседа, ПБр. 1919., којим се нита Савет за мишљење о квалиФНкацији г. Павла С. Павловића, свршенога ФилосоФа. Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата, па је нашао: да г. Павле С. Павловић има квалиФикације за предавача природно-математичких наука у средњим школама. III. Прочптано је писмо г. Дим. Нешића, нроФесора Вел. Школе, којим извештава Савет, да му није могућно учествовати при грађењу програма за средње школе, и моли Савет, да на његово место избере друго лице. Савет је одлучио: да се на место г. Нешића умоли г. др. Богдан Гавриловић, проФ. Вел. Школе, да као стручњак помогне Савету при састављању програма за математику у гимназијама. IV. Саслушан је реФерат г. Жив. Живановнћа о књизи »Збирка одабраних народних умотворина", II. књига, од г. Б. Т. Недића, који гласи: Главном Просветном Савету На случај, да ме који други посао сиречи да дођем у седницу Савета и да о „Збирци" Б. Недића, део II., дам усмен, критак реФерат, како је

Савет тражно — част мп је досгавити Савету, о том делцу, ово своје мпшљење: 1). У књизи је, доследно њеном наслову, збир прича, пословица, и т. д.; 2). Исте су махом кратки састави, дакле погодни за децу основне школе; 3). Језик је чист, правилан — негде у днјалекту источном, негде у јужном, ваљда према извору, одакле је коју иричу узео; 4). По садржају причице су поучне и за дечије доба занимљиве ; а нема ни у једној ствари, где би се вређао леп укус; 5). С техничне стране књижица је израђена читко и разговетно — а то је, но мом схватању, један потребан услов за оне, који морају или хоће нешто да читају, и много да чптају. На основу свега овога, част мп је препоручити Гл. Просветном Савету II. део Збирке од Б. Т. Недића, да се може поклањати деци, бнло да нх држава откупи, било да их откунљују општине. 27. јануара 1891. год. у Београду. С одличним аоштовањем, Жив. Живановић. ванр. чл. Гл. Пр. Сав. Савет је усвојио мишљење г. Живановића, па је одлучио : да је ово дело добро удешено и да се може унотребити за поклањање ученицима основних школа. Г. реФеренат је изјавио да не тражи никаква хонорара за прегледање овога дела. У. Пришло се претресању програма за основне школе. Иошто на првом месгу долази нрограм из науке хришИанеке, а г. Фирмилијан као стручно духовно лице ннје због болести дошао на овај састанак. то је Савет оставио програм из овог предмета за другн састанак, а прешао је на претресање програма из ераског језика. Прва тачка у програму из сриског језика зч I. разред измењена је и гласиће овако : , Вежбање у говорењу у вези с посматрањем пуедмета из најближе околине, према приликама и месту где је школа."

\