Prosvetni glasnik

452

ГАДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

издање Војпслављевпх иесама, какво иодносп г. Зорић, не сме датп у руке ученнцима средњнх школа. довољно је да дитпрам само ове стихове : „Ллах знаде шта је ствар'о, Његова је света моћ. Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну но& /" (Тамара, стр. 30.). Или : — — — — 0 Ирха ! Устаии горе ! Шест талапта ти си тражпла да легнеш пређе, Дванаест Книмон ти даје,дигни се, блуднпце, само.... (Смрт Периклова, стр. 190.). Илн : Х'-тере рукама крију све тајне леиота евојих И као плашљпво стадо збпле се у густу таму.... (Еоринтска Хетера, стр. 111.). Сем оваких стпхова пма и читавпх несама, које не смеју ућп у једно издање за средње шкоде, као што је н. пр. песма: „ Љубавна ирича о Дону Нунецу и Дона Клари" на стр. 79. Алп, ако се ово пздање ие сме дати у руке ученицпма средњих школа, ношто није за њпх удсшено, оно може битп од врло велике користи за наставнпке средњпх па п осиоинпх школа, особито предапачнма српске књпжевности, јер се њпме могу згодно посдужптн, да упознају своје учепнке са многим узорптпм песмама пашега даровнтог песника, песмама, које су нуие поетске лепоте и здраве моралне садржине. Према овоме мпшљења сам : 1. Да се оио издање песама Војислава Ј. Идића не може препоручити за награде ученицима средњнх школа. 2. Да ово издање треба откуппти за књижнпце средњих а, по могућству, и основних школа Бдагодарнм ПросветномСавету на поклоњеном мп новерењу. 1. јуна 1891. год. у Београду. Божидар Прокић НРОФ. II. БЕОГР. ГИМНАЗИЈЕ. Савет је усвојио мишљење г. реФерента и одлучпо: да се ово дело може откупнтн за књижнице средњих шкода и препоручити за књпжаице основних школа. РеФеренту је одређен хонорар од двадесет (20) динара. III. Прочитано је пнсмо г. г. др-а Батута и др-а П.Поповићао усаравном иисању у основној школи.

Санет је одлучно: да се г. Батутово писмо штампа као прплог заппснпку. Писмо гласи : Господине, Као што је познато, рукописни знацп модерних језика и образованих народа пзводе се косо — с десна на лево. Тај иравац рукописних знакова нште особити подожај руке, тела п нодлоге за писање. Најдакше га је извести, ако се подлога за писање примакне десној руцп, ако се та подлога од усправног правца нагне на лево, и ако се с времена на време у томе правцу помакпе на више. На жалост тн услови не одговарају нн физиологијп ни игпјени. Где је подлога за иисање у страни, а нс уираво ирема средини тела иишчевог; где је она уз то још косо а не иаралелно иоложена ирема осовини тела, ту наступају необичне нрилике за поједаие дедове његове. При таком писању је десно око ближе пзведепим писменима, него лево; десна рука је до лакта положена н заузета, а цело је тело својом главном осом нагнуто на десну страну и напред. Према томе је десна страпа оптерећена, десна половина грудп стиштена, деспо пдеће впше а лево нпже, кпчменпца неприродно н насилно савпјена, глава у дево пскривљена н погнута, а десно и лево око пеједнако удаљено од саме подлоге. У кратко, при таком ппсању је положај теда веома незгодан, те брзо умори, а може временом лепотп и здрављу баш и да нахуди. Те непрнлпке уочише декари п учитељн доста рано, н почеше пм тражити лека. Неки беху мишљења, да ваља задржати коси положај писмена, а прематоме н коси иоложај подлоге, алн даје нужно, да подлога прп писању стоји са свнм према срединп тела, а не на десно (ВегНп-ВетћоМ). Други су опет доказивалп, да је најприродппје, по лепоту п здравље нашега тела најугодније, ако писар при ппсању седи усправно, ако према срединп свога теда положн подлогу опег усправно — а ие десно нлп лево — иако најпосле и нисмена изводи усправно. Поборници овог последњег начпна почеше се множити све више н вигае, и данас су међу њпма најмеродавније лпчностп у томе пптању. Заусправно ппсање изразио се п. пр. Соћи, 8сћиђег<;, Е1Ип§ег, Мауег, БаПзег, 1Же1шагт, ТУећег, Ва§шзку, ТоМ1, ii т. д.; њега је препоручила парнска комиспја; њему се не протпве ии владе, и оио је уведено већ у пеколико школа (у Риг1ћ-у, 8сћ№аћасћ-у, Бечу, БТепзћиг§-у ит. д.)-п ако, за сада, само покушаја ради. Извешћа о тим покушајпма тако су повољна, да ће том начину по свој прплици веома брзо прокрчитв пута.