Prosvetni glasnik

значај теорије галасаља

633

Са свим се истим начином служимо и код електричних таласа. Дијапазон је овде замењен спроводником, на коме постаје варница. Други један спроводник, на једном месту раскинут, биће нам електрични резонатор. Одмах ћемо опазити да ћ^е на неким местима у соби на резонатору одскакати варница, а на другима опет не ће, и да се та места ређају са свим правилно. Из тога одмах изводпмо да иростирање електричног дејства није тренутно, и ми можемо још одредити брзину просгирања тога дејства, јер треба само таласку дужину (коју смо извели из даљина оних места на којима резонатор не даје варнице) иомножити бројем треперења ирвобитне вармпце, који број можемо израчунати: ми ћемо наћи да је та брзина слична брзини светлости. Ако би нам ко порицао тачност рачуна, мм можемо брзину простирања електрицитета одредити непосредно у металним снроводницнма, јер се п та брзина нотпуно може сравнити са брзином електрицитета у ваздуху, а међу тим она је већ одавно била одређена. И тако на два са свим разна начина добивамо сличне вредности, које се разликују само с тога што заиста брзина кроз спроводнике металпе и кроз ваздух није са свим иста. Може се тражити да кажемо још какви су ти електрични таласи: трансверзални мли лонгитудинални ? Наместимо наш резонатор на истом месту а у два разна положаја; у првом иоложају ће показати варницу, у другом неће. Више нам и не треба да закључимо : да су електрична галаснња трансверзална. Наместимо снродовник који нам даје варницу у жижу једног велиш г шуиљег огледала; таласи ће се елек трччни одбити са огледала. Ми тај одбијени сноп зракова не можемо истина ни видети ни опинати ни чути, али ми отуда знамо да постоји, што ако му на пут метиемо резонатор, у њему ће се појавити варница Тај одбијени елекгрични снои зракова има све оне особине које има и светлост. Ми га можемо, скренувши огледало, послати у разне правце : можемо . испитујући његов пут , наћи да се простире по правој линији. Ако му на пут метнемо какво тело које је добар спроводник, оно га неће кроза се пропустити ; тело ће бацити за собом електричну сенку, прооввтни гдаоник 1891.

али не уништава зраке, јер се они њега одбијају, и то по законима који вреде ,за одбијање таласа у опште. Етктрични се зраци могу-и преламати. За изучавање преламања светлости служимо се призмом; призмом се могу преломити и електрични зраци. Само пошто су димензије електричних таласа и зракова велике, морамо узети и много већу призму но у оптици. Због тога ћемо направити призму од смоле или асФалта, и електрични ће зраци, пролазећи кроз такву иризму, скремути са свога правца и преломиги се. Ми смо се, говорећи о електрицитету, и нехотице вратили у оптику. Јер, да се изразимо речима самога Херца, ми „описујући Феномене електричне, и не говоримо о електрицитету — служимо се оптичким терминима. Ми не кажемо више да струје пролазе кроз спроводнике, да се електрицитети једине; ми видимо само како се таласи у иростору укрштају, издвајају, комбинују, јачају или слабе. Пошавши из поља чистог електркцитета, ми смо корак по корак ушли у поље чисте оптике. Изједначење светлости и електриците гакојеје наука слутила и које је теорија предвиђала, садје деФинитивно доказано ; то изједначење наша чула осећају, ум га потпуно схваћа Оптика није више ограничена на таласања етера од неколико хиљадитих делова милиметра; у оптику сада долазе и таласи који се мере десиметрима, метрима и километрима. Па и ако је оптика тако проширема, она у самој ствари није ништа друго, до један део науке о електрицитету. Ми ћемо од сада видети електрицитет у хиљадама прилика, где о њему нисмо пређе ни слутили. Сваки пламен, сваки светао молекил постаје сада електричан Феномен, па и онда, кад неко тело не светли, него само зрачи топле зраке, и онда је оно средиште електричних радња. Поље електрицитета обухвата сада целу природу; и ми сами се у њему налазимо: зар наше око није електрични орган? " На основу ових података о електрицитету ми можемо са свим другојачије да схватимо физичкс појаве и предмет данашње Физике. Ми можемо у будуће рећи, да је Физика — наука о вибрационој ешргији молекила. Ако су ти молекили, који својим треперењем дају молекилску енергију мо80