Prosvetni glasnik

088

клпцнма. Тоие се лако домислити, кад зиамо да је ст. глоиенскп иозпат у једпој цпгло периоди развптка н да сноменицп нп ирпближио недају верну слпку целокупаога гоиора пародпог. Ако се опомепемо оног што је рекао Бругман о упореднпм сложенпцама ст. словенским, моглн бпсмо пматп неколпко примера прпмнцања. Што пак у српском имамо, сме се рећи, доста прпмера поминалних ирпмаклпца, као да пмају диа узрока, два нзвора, пз којих се разлп све обпље ном. прпмаклпца. Једаи пзвор овим сложеппм речима беше у иностранпм језпцпма, с којима је у вечитом додпру био српскп, а нарочпто у носледње време с турским п немачким, у Прпмсрју с талпјанскпм. Из прпмера, које ћемо исписатп, може се увндети, како Је много номнналних примаклпца постало под утпцајем турскпх, а иарочито падају у очп опе многе мешовите прнмаклпце, у којпмл је једпа пола турска, друга српска: турске су санџак-алајбег, читлук-сахибија, Демир-капија, мешов. Делиград, бинекташ-камен н т. д. Други је пзвор у самом језпкову развитку : пред нашим се очпма развнја процес постајања поминалних нримаклица, те нам казује да је н у незапамћена времена прво постајао слабпје везапи етимолошки склоп из синтактпчиога, па се истом доцније слевао често пута у једпоставпу целпну. којој је мучно разазнати саставие делове. — У ср1/ као п у другим млађим словеп. језицима атрпбут и апозиција, прпдев илп пменица, више пута срасту У једиу реч, тако да прва пола, тај атрнбут илп апозацпЈа од прпдева илп именице, губе своју самосталиост, значи пе мењају се и нису впше у конгруенцпјп с главном речју, којој се додају (МШ. V. Сгг. IV. Зуи^ах 2 , 342.). Из обачпог говора имамо доста ирнмера, да две имеппце од којпх је прва атрнбут у номинатпву стоје само^тадпо, две су речп, док у гешгашу нли даткву прва реч - атрпбут остаје кака је у поминативу а друга добпва потребне наставке, на пр. иоа Коста: иоа Косте, иоа Кости; кнез Молош, геп. кнез Жплоша, дат. кнез Милошу; госиодар Алекса: госиодар Алексе; чича Марко: чича Марка, чича Марку■ ујка Цера, ујка Пери, ујка ЈЈсру п т. д. На истом су ступњу развитка и овп прнмери пз народних песама: „ И одведе Крушсв долу славном" [Крушедолу почпуно сливеноЈ, „Те је шаље д<> Призрена града а на руке дијете Јурошу", «Брит Каиетан иашеиз Зворника", „Да л' је кула славног кнез Лазара", „Милош згуби турског цар Мурага*, „ТреИу даје одгојак Халилу „Сиорсд наше варош Подгорице", „Царске слуге Пемањић ./1азара и , „Некаквога соко Омер-агу и , ,,Ја сам сеја Змиј-Огнанин Вука', ,Да ударе Омутић

иланини", „Кад су Турци к Огрес води били" п т. д. (Шк1. 8ун(;. 2 , 340, 3, а такпх примера у малоруском п руском осим у Мпклошпћа у Потебњиној књпзи: „Изђ заиисокЂ по русскон грам. 2 «, 1889., стр. 99.). У сри језнку имамо и таких прпмаклпца, да пм се одавна нзобпчајпла прва пола мењати по облпцпма у том склопу, из 1;ојег је настала прнмаклпца и остала у помпндтиву: Београд, велигдан (к4-д= г -ј-д), Вучитрн, Сланиамен, Цариград, Шаренград, Пустоиоље, воденбика, драчевиле (Даничић, Осн. 47.). Исто то нмамо у Радмил, Миодраг, Божидар, Кнежиоље. Нпје по саставу налик на ове прпмере, алп је нпак прпмпцање, које посде предазн у разноирсне одношаје, у сложеницама: домазет, иолубрат, иолусестра, братучед, братучеда. Примерп српскпх помин. примаклица: башкнез, обор-кнез [баш од баша, турска, а обор = о1)ег пемачка реч), бимбер-грожђе (бимберово грохсђе), бугар-кабаница, дуван-кеса, тутун-кеса, девер -баша, жубер-вода, клин-чорба, чавлен-чорба, мартолозбаша (мартолоз новогрч. адџагшЛодј^мермер-авлија, иаун-иеро (испор. што је уз посесивне сложенице спомнњато, како треба узеги а иаун аеро златно, славуј грло јасно", стр. 645. и 64 6.),рим-иаиа, самуркалаак, сандал-гаКе, сир-збијало (који збија сир), себе-знао, студенклеа, хладноков (пре обе последње сложенице детермипативне), хаџинедомак, јелен -рог [јелењи рог), Шар-иланина, турчин-цвет, дан-губи(?), натраг-ођа, наџак-бабл, војвод-баша ; гвозден-зуба, дебел-гуза, дебел-коса, рај-босиље, свилен -гаКа, црвсмиерка, шаренгаКа, ишрен-трба. И Мнкдошић за ове последње речи додаје да бн дако могле бити иосесивне сложеппце, ну од те га мисли одбија кратко а с краја овпх реча, „с1аз таћгзсћешИсћ 1ан§ \уаге, \уеш1 сПе \уог^е а(1јесИуЈзсћ \уаген. а Ако сад нису споменЈти примерп адјективи, п према том посесивне сложенице, — не смета ништа узети, а сва је прилика, да су ностали од нридева на начпп,' као што се често адјективи употребе за апедативе и аистрактне именице.— Да додамо још неколико нрпмера нз Вукова Рјечника 2 : дели-уставци, диван -кабаница, иои-ђилас, ђул-баклава, зелембаК, зелсн -када, зеКир-ирстен, зулум-чалма („Бежп царе низа своје дворе, за њиме се зулум-чалма вуче"), ибришим-тканица, иван-цвет, извир-вода, љиљан-гора, љиљан-листак, *били-биљур, *мави-иируз, Мајдан -иек, Мал-кадуна, Мишљен-гора, обор-џенерал, аџи -Ђера, базрђин-баша, бињашер-камсн , брат-регемента, бунар-вода (или по тумачењу као ( ,паун неро зла '1но: бунар вода хладна"), вазли-траве, вишекћесе, обор-лаИман, Ођубар-иланина, мермер-камен, пелен-гаКс, синџир-гвожђе, шербет-медовина, ис^љбатина, Кастел-Ааства, срма-џуздан, шимшир-каша.