Prosvetni glasnik

80

тешкоће? у еавлађивању етимологије, за коју је по- > требна јака меморвја, иредлаже да се латински језик почиње у III. разреду, а у старпјим разредима може се смањпти број часова, н тражи да се прво ово иитање у начелу реши. Г. Мита Живкоиић пристаје, да се латински језик спустп у III. разред, алп траа;и да се новећа и број часова, како бп се имало времена за чптање класика. Г. Љуб. Јовановић, говорећи о броју часова, нредлаже: да у III., IV. и V. разр. буду по 4 часа недел>но, а у осталим вишнм разредпма да буду по три часа недељно у свакоме. На овај начпн латинскоме језику дао би се свега 21 час, 2 часа дакле нише, него што нма по садашњем распореду. Оволико часова може се дати латинскоме језику тим пре, што је учињена уштеда у часовима код других туђих језика, и што има пзгледа да ће се моћи учинпти уштеда још код неких предмета. Г. Ђ. Станојевић наномпње како је било један пут време, кад се латпнски језнк почињао учитп у III. разреду, па се доцније од тога одустало. Он налази јаких разлога, што се латинскп језик морао померити из III. у V. разред у самоме саставу нашпх гпмназија, које се деле па нпже и внше. Ако би се сада опет хтело вратитп с латииским језиком у III. разред, значило би да се опет враћамо на оно, што је један пут напушгено. Ио његову мишљењу латински језик треба да остане '■ само за впшу гимназију н да се ночиње с V. разредом. Г. др. Туроман напомиње како се сада Француски језнк почиње учитн у II. разр., а латински тек у V. разреду, и иалази да. је ово једна аномалија; латински је језик осиова Фрапцускоме, и требало бн да се почнње пре овога, или бар да иде с њиме упоредо, а не овако као што ]е сада. Говорник даље напомиње, како ми у овом ногледу не кдемо напоредо с другим напреднијим народима | од нас. Наводи пример с једне Француске конФеренције, у којој је директор једне гимназпје, бра- | пећи латииски језик, тврдио, да сваки онај, који добро зна латински, може за трн меееца потнуно научити Француски са 6 часова недељно. Наводећи још неке примере за иотврду свога мњења, он изјављује, да би латински језик требало почињатн у нижим разредима гнмназије и учнти га с већим бројем часова. Г. Н. П. 'Борђевић, у сзом подужем говору, скреће дебату с пута којнм је пошла н враћа је па ирограм, који има служити Савету за основу у овоме раду. Иочињање латннског језика у III. р. било би, по његовом мишљењу, без икакве веће

корпсти. Аг;о бн се ово учинило, вратио би се латинскп језик у све садашње ниж^ гимназије, којих је број доста велики, те би се морале тражиги нове радне спаге за латински језак, а ми п онако оскудевамо у спремнпм и стручним наставницима за овај предмет. Напомпње како се некада (до г. 1874.) латинскп језпк почињао јчнти у III. разреду, па се, после дугог искуства, морало од тога одустати. Од првих већих измена у насгавном плану за гнмназије, када су латпнски и француски језпк бпли премештени у V. разред с већим бројем часова, успех се из овнх језнка одмах показао бољи, но што је пређе био Срој кандпдата којп су па псппту зрелости полагалп француски језик, био је тада већп од броја кандндата, којп су подагали пспит зрелосш из немачког језика, и ако се немачки језпк почињао од I.. а Француски од V. разреда. Исто је то и с латинским језиком. Има примера довољног успеха, који су учепици посгигли из овог језика, учећн га само у вишпм разредима гимназије : неки су од тих одличних ученика данас чак и врло добри наставници латинскога језика; а сада ћеуспех моћн биги и бољи, кад је гимназија дигиута на осам разреда. Но његову мњењу, пре би се могло говорити о броју часова, који је по садашњем плану дат латиаскоме језпку, него о распореду његовом на поједине разреде. Предлаже: да се узме за основу рада програм, упућен од г. минпстра просвеге, јер бп се спуштањем латннског језика у ниже разреде реметило све оно, што је досле урађено.—Што се тиче предлога г. д-ра Ј. Туроманао завођењу једне строго класнчне гимназије, и он га оберучке прихвата од своје стране, ц напомиње да се то мњење савегско може доставити на оцену нарочитим писмом г. министру просвете и црквенпх послова. После овога разговора савет се сложио: 1. да се пређе на претресање и утврђивање програма за датински језик, а да се досадашњи насгавнн илан за сада не мења; и 2. да се од стране Гл. Иросв Савета учиви представка г. министру просвеге и црквених послова за оснивање једне чисто кдасичне гимназнје. За овим се прешло на читање самога ирограма. Прво је одређен циљ овоме језику, који има овако гдасиги: Граматичко знање латинског језика толико, да се може читати који лакши иисац. Посде циља утврђен је програм за поједине разреде овако: Пети разред (недељно 5 часова). Наука о облицима: наука о правидним облицима, т. ј. пет правнлних деклинација, правнла о роду, асПесНга и аскегМа с комиарацијом, најважнија ргопотша, питегаНа саг<ПпаПа и опПпаПа,