Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

»3

спису погрешио употребио пеке облнке, као на приДИЕ у: ,да побуњепе куФере у граепце (м. границама) пристојности одржим", „пристадосмо на софбској станици" (седми место четвртог) и т. д. Ако ое човек мора огрешити о чистоту језикн у каквом философском , технпчком илп другом којем научномделу по оној струцо, у којој немамо још пзрађене своје термпнологије, држпмо да нпјепотребио чпнити очевидне погрешке те врсте у путописпма : једно с тога, што су ови сиисн намењени увек ширем чпталачком кругу ; а друго, и само пзлагање мисли не захтева то у путопису, у којем великп део заузимље забавна страна. Нема сумње, да су грешке ове врсте само нахудиле доброј садржинн поменутог дела. Може битп, јачине израза радп, да би и могле неке туђе речи остатн, тим пре, ако су већ постале одомаћене н у обичном говору уљудпијнх чпталаца ; али, држпмо, нема никаква онравдања задржати оваке речи: „компартиман", „силујете 1 ', „некени", ,контура", „ФортиФнкација", „алтереатива", ,Форови", „редут", „кампања", „аутентичнп", „женероза", „сениоратство", »агреснја", »онуленција", „депрцмнрају", „ламентација", и т. д. Овашх речи има врло меого ; п оне ће многим читаоцима бвтп камен спотецања неразумевању пишчевих мпсли ; а међу тпм могу се све лепо заменити речима нашпм. Према свему што рекосмо до сада, мпшљења смо, да би дело у поменутим погледима ваљало исправитп, па бисмо га онда моглп потпуно препоручити и за ону цел, које је ради писац дело своје поднео г. министру иросвете и црквених послова. 18. децембра 1891. г., у Београду. Понизни : Ђ. Милијашевић, директор III. гимназије, С. Антоновић, проФеоор учитељске школе. Савет је одлучио : да се дело овако какво је не може прпмити, докле га писац не бн поправио по примедбама г. г. реФерепата. УШ. Р итан Ј е Р еФе Р ат !'■ Г. Ј. М. Жујовића и •_ • Павловића о делу „Минералогија и Геологијл за вшде разреде средњих школа", од г. Јов. Д ок аћа, проФесора. РеФерат гласи : Главнои Просветном Савету. Прегледали смо рукопис г. Јов. Ђ. Докпћа „ инералоги]а и Геологија за више разреде средњих школа ", што нам г. 0 • п ■ 07 -Т 0 нам га Ј е Савет, актом својпм, ОЈзр. 97., од 29. октобпл 1801 „ 1ат ««1оора 1891. год., изволео поје саопштиТТовоме ОЦ пре У гле1Г: 111ТаЈ ° В ° Ј ^ ^

I. Када се пажљиво прочпта Минералогија, коју је пзрадно г. Јов. Ђ. Докић, проФ. I. гимназије, приметиће се у њој веома мпого погрешака — и то погрешака разне врсте. Ми ћемо изложитп само круиније. Саме опе бпће у стању да покажу да дело нпје за штампу. Тако (на 3. и 4. стр. 1-ог таб.) г. иисац каже : „за свакп минерал, који се находи у природи правилно ограничен, кажемо да је кристалисан; а за сваки минерал, који је у природи неправплно огранпчен, кажемо да је аморфан." Ова је дефиниција нетачна п после одредбе (на стр. 4. I. таб): „да је кристал правилно геометриско тело, са свију страна ограничено равним пљоснпма, које се стичу у ивице и рогљеве'*'. Ни моноклинична призма, нитн опет трпклипична нризма нмају поред две базисне, ромбоидне „по 4 правоугалне површпне", као што аутор на 2. п 3. стр. III. А. таб. вели. На другој стр. III. В. таб. г. Докпћ овако описује изоморфизам : „често пута дешава се да два пла впше мннерала, који су разног хемпског састава, кристалишу у облику истог кристалног система. Тај појав зове се изоморфизам , а за минррале кажемо да су изоморфни*. Према овакој огредби пзоморфизма, нзашло би да су свп мпнерали, што крнсталишу по истој системи, изоморфни, н. пр. апатпт, калцпт, кварц, турмалин и т. д., док то не стојн. Само по оваквој деФиницији стицса [А1 2 (80 4 ) 3 . К 2 80 4 + 24Н 2 0] може бити изоморфна с магнетитом, хромитом и спиеелом (в. т. 1У 4 ); иначе не. На 3. стр. V таб. писац погрешно излаже шта је Флуоресценцпја. Тамо се вели : „многн прозрачни минералн преливају се кадшто у разлпчите боје (н. пр. Флуорпт, лабрадор, опал)итај сепојавзове флуоресценција". — Флуоресценција је појав, шго се ретко опажа на минералима, а састоји се утоме: што неки минерали друкчије изгледају, по површинн, у реФлектованој, а друкчпје у пропуштеној светлости. Ирнмер су неки Флуорити из Енглеске (из Кумберланда и Корнвалда), који на реФлектовавој светлости имају веома жнву зелену боју а у пропуштеиој плаву. Тај појав опажа се п на неким ћилибарима н петролеуму, а ннкако на опалу и лабрадору. Опнсујући цепљивост, ппсац, између осталога, вели : „да се најсавршепија цепљивост виђа код мннерала, који кристалншу по тесералној системн/ - ' (Таб. 1У 4 ). Сваки зна да су лискуни најсавршеније цепљивостн п да кристалишу моноклинично. Као пета погодба за стварање кристала (на стр.4. А.. III.таб.) јесте: ,да минерална материја