Prosvetni glasnik

232

ПРОСВЕТНИ КОНЧЕ5КИЋ

За еманципацију жепскиња Аустрија није најповољније земљиште. По традицијама немачког друштва жена треба да води бригу о породичном животу, о домаћим пословима, па и ту јој је преча улога штедљиве и пажљиве домаћице, него улога матере и васпитача, и сам друштвени живот, иарочито у већим градовима, иде томе на руку. Средња интелигеитна класа већином проводи слободно време изван куће, у ресторацијама и каФанама, читајући новине, седећи за чашом пиваили шољом каФе. Ту су састанци ради послова, ту се виђају с познаницима, тамо се често одводе и позвани гости на вечеру или на ужину, да не би било узнемиравања код куће. Шенскиње седи код куће, у самоћи, или походе једна другу. Наравно да такав начин живота може само иеповољно утицати на развиће женскиња. Код Словена аустријских, осим тих узрока има још и других, који сметају развићу женског питања, а на првом месту недовољно осигурање словепскс интелигенције, те оскудица средстава за образовање женскиња. Чеси, стојећи економски најбоље од свију Словена у Аустрији, највише се и брину о образовању женскиња. Покрет у Германији и у Швајцарекој у корист еманципације женскиња нашао је последњих година одзива и у Аустрији код интелигентније класе. Заштитници еманципације у Аустрији стављају питање на чисто практичко земљиште. Слажемо се да је главни позив жене да буде друг мужу, чувар домаћег благостања, мати и васпитач деце. Ну шта ће бити с девојкама, које се из каквих било разлога не могпу удати, а таквих је у Аустрији врло велики број, који достиже 40% свију женскиња из средње класе 1 ). Куд ће оне да се дену, ако им родитељи нису богати или нису оставили богато наслеђе? Неопходно је, дакле, дати им право и могућност, да саме себи зараде комад хлеба, а, пошто се не зна каква судба чека које дете, потребно је свима девојкама дати такву спрему, којом би се оне, на случај нужде, могле користити. Међу тим, круг женског рада знатно је ужи у Аустрији него у осталим јевропским државама. Осим ручног рада за женскиње, оне могу бити бабице, контоарискиње, продавачице , чиновници у поштама и телеграФима, учитељице музике, језика, ручних радова, као и обавезних предмета у граЈ ) Доиста, у већим градовииа аустријским многи мушкарци остају нежељени или се жене под старост, често из рачуна. Навика живети у мдадост по гостионидама, скупоћа издржавања породице, жеља не товарити себи на врат издишне бриге, итд. — све то веома умањује број бракова.

ђанским и основним школама 1 ), и то као да је све. Наравно да је свуда огромна конкуренција. Поборници женског питања дејствују у ова два правца: прво, да отворе женскињу нова поља рада. да би могле бити н. пр. слагачи, часовничари, апотекарски помоћници, и т д., чега ради потребно је основати нове стручне школе; друго, добити права једиака с мушкима, да могу бити лекари 2 ), хирурзи, апотскари и учитељице у сгшма женскпм школама, а, по могућству и у мушким. Да би добиле једнака права с мушкима, треба им да имају и подједнако образовање; с тога се старају да женскиње добију допуштење за похођење вигаих школа, и то за Факултет философски и медецински с тим, да по свршеном курсу и положеним испитима добију једнака права с мушкима 3 ). Пошто на уиивероитет могу ступити само матуранти класичких гимназија, заштитници еманципације женскиња желе да држава оснујс и за девојке класичне гимпазије. А, у исто време, прикупљају и сами средства, потребна за издржавањс такве једне приватне гимназије. У Прагу главну улогу у овом иокрету игра већ иоменуто чешко друштво женског рада. У Бечу, пре 3—4 год., састављено је (већнпом из више класе) Друштво за проширење женског образоваља Уегет Гиг ег\уе11ег[о Ргаиеп1л1с1ип§. Прс две године имало је ово друштво 111 чланова. Чешко женско друштво поднело је парламенту молбу, да се допусти женскима ступање на университет, у медецински и философски Факултет, да се у том погледу, изравнају с мушкарцима, кш и да им се заведу гимназије за женскињс. Има још више женских друштава с истпм тенденцијама. В. Отручнз и специјалнз женске школе Од стручних школа за женскиње гшсац је ових редова походио само две школе: НаизГгаиепвсћик у Грацу и једну Ое\уег1з11сће РогЉПс1ип§88сћи1е у Бечу (VII, Не^ег^аззе). ! ) Ма да женскиње према закону ногу бити наставнице у женским учитељским школаиа, обично их не постављају. Као да ће бити једини пример ове врсте, што у Бечу једна женскиња предаје историју и географију у државној женској учитељској школи. 2 ) Сада, женскиње, које с докторском дипломом дођу из друге које државе, немају у Аустрији права на праксу. Прошле године цар је, у путу милости, допустио лекарсву праксу г-ђн Киршбаум, доктору медецине, из Русије, удатој за једаог аустријског лекара. У Пешти има једна маџарска грофица, доктор медецине, која је свршила медецину, ван Аустро-Угарске. Допуштена јој је пракса. 3 ) И сад женскиње могу походити университетска предавања, али то зависи од допуштења самог проФесора. На. бечком университету проФесори нерадо гледају женскиње кад дођу на предавања. По неки од њих, подсмевањем напереним непосредно па оне женскиње које су дошле на предавање или самом темом предаваља, одгоне их с предавања .