Prosvetni glasnik

СТАРА ИСТОРИЈЛ ИСТОЧНИХ НАРОДА

машине. Асирјапи погдавнто Вавплоњааи, оддпковали су се особиго у вешгиии опсађивања, ири чему су употребљавали разне опсадпе машипе. Војске њихове биле су но броју врло велике, као у опште старе азпске војске. 4. Живот и обичаји асирског и вавилоиског народа. — Живот Асирјаиа и Вавилоњана познајемо много мање него жпвот мисирског народа. Оно мало што зиамо о животу аспрсаог народа, знамо поглавито по спшаиа на асирским сиоменицима, које иредстављају највише ратнике под оружјем, што значп да су Асирјапи бплн народ храбар п ратоборан, и да су се много бавплп ратовањем. Њихових жена иема наслпканих на споменпцнма као у Миснру, п мн о њиховом жпвоту готово ништа не знамо. И Вавилоњанн су бплп добри војници, алп се опег пису моглн мерити с Асирјанпма у војнпчкој вешгннн и храбрости; њихово поглавиго заннмање бпло је не толико раг колпко земљорадња н трговппа. У опшге је живот вавнлонског народа бпо много мзкшн н покваренији него у Аспрјанл, н развраг је био достигао највишн ступањ у Вавилону, са чега је п до даиас осгао у рђавој усаомени. Ишеђу мало иодатака о вавилонском жавоту осгале су нам две зшимљпве нрпче Херодотове о женпдбп Халдеј 1ца и о њнховом начпиу лечења болесппка. Херодот нрпча, да су се сваке године по халдејским варошпма скупљале девојке за удају, па су онда нлјленше пзмеђу њих

продавате по велику цепу. а новац. којн је отуд добпвен, дават је као мнраз ружним девојкама, те су се и оне удавале. За болеснике пак ирпча, да су их Вавилоњанп, немајућп лекара, пзноспли па пнјацу, те су се онн, којп су туда пролазили, заустављадп код њпх, распнтивлдп за болестп од којих бодују, п, ако бн знадп какав лек илп корпстан савет, онп су пм их казивалп 5 Вера асирска и вавидоиска. — Аспрска вера дошда је из Влвидоније, с тога је готово са свим једпака са хаддејском вером. Та је вера постада од мешавпне кушптске вере у мушке н женс е богове (сплу н матерпју) п туранске вере у духове. Халдејски свештепнцп спојилп су ове две вере у једну веру, која је владада како у Вавилонијп тако и у Аспријп. Њнхови боговп бплп су једни исти. Најглавнијп бог, коме ппсу подизати храмови, бпо је у Вавилонпјн Илу, кога су у Асирпјн назнвадп именом Асур. Од њега је ироизашао бог Бел пди Вал, творац света н госиодар духова, чпја је жепа бпла богнња Билит плн Милита. Вог Бел имао је у Вавплону један храм у коме је сдужнло седамдесет свештеника. Посде бога Беда, којп је са још друга два бога (Ану и Ау) образовао тројство, Халдејцн су оеобнго обожавалп звезде, јер су оне таком сјајношћу блпстаде па њпховом нрозрачном небу, да су пм изгдедаде као ирава божанства. Тако су у њих па првом месту обожавапп сунцс п мссец, а за тим п овпх пет пданета: Адар (Са-

Халдејски храм (Реституција Шипијева. *)

турн), Меродах (Јунптер), Нергал (Марс), Истар (Венера) и Небо (Меркур). Сем тога трпдесет других звезда сматрапе су као божји саветинцп, а међу њпмаје бпло дванаест, одкојпхје свака управљала једнпм месецем у годннл. Овпм божанствима Халдејцп су подпзалн врло внсоке храмове, праве звез') Слике су обично уаимате нли из француског дела: Историја Уметништва, од Пероа и Шииија, или из дела Мапие1 И агскеоГод^е ог{еп1а!е , од Бабел.^иа.

дарннце, сакојнхсу свешгеннцп носматралн њпхове нокрете, да бн сазнади њнхову бо;канску вољу. 6. Астрологија и астронолија. — Хаддејскн свештенјцн веровадн су, да звезде као боговп управљају животом поједнннх људн н у оппгге догађајима на земљп. С тога су се онн труднлп, да нрема покрету звезда н према равннм појавима на небу сазпају и предскагку, какав ће битп жнвог неког човека и какав ће се знатан догађај* догодитп иа