Prosvetni glasnik

РАД1БА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

507

Савет је оддчупо: да се за преглед и оцену ове молбе умоди г. Љуб. Ковачевић. VI. Прочитави су извештаји г. г. Ж. Мидосављевпћа и Ст. Ј. Никодвћа, ио модби г. Милана П. Марковића, учитеља у Манастирици, који је молио да му се заступпичке годпне учитељске службе урачунају у прпвремене годнпе, како би према томе стекао право на полагање нрактнчког учитељског иснита. Како се г. г. известиоцп нису сложилн у оцоме питању, јер према нзвештају г. Ж. Мидосављевића не може се по закону допустити молитељу опо што тражи, а по мишљењу г. Ст. Ј. Биколнћа може му се молба уважити, то се приступчло гласању, и са 10 противу једнога гласа (г. Ж. Поповић, који је био за предлог г. Ж. Мидосављевића) одлучено је: да се г. Милану П. Марковићу може допустити оно за што моли. VII. Прочитапи су извештаји г. г. Ж. Милосављевића и Ст. Ј. Николпћа, ио молбп г-ђице Драге Ђурићеве учитељице, која је моднла да јој се неке године заступничке учитељске службе урачунају у нривремене године, како би тиме стекла нраво на полагање практичког учитељског испнта, према нронису чл. 49. закона о основннм шкодама. Како се г. г. известноци нпсу сложилн у овомо питању као год и у питању по молби г. Милана П. Марковића, то се пристунило гласању, и са свима нротиву једиога гласа (г. Ж. Поповнћа, који је гдасао за преддог г. Ж. Милосављевића) одлучено је: да се г-ђици Драги 'Бурмћевој може уважити молба. VIII. Прочитан је реФерат г. Ст. Ј. Јакшића, проФесора Вел. Школе, о деду „Пола Бера о бнљу (Ботаника) са слпкама за ниже разреде средњих школа, СФранц. превео Ђ. Козарац. Београд 1891." РеФерат гласп : Главном Просветном Савету. Главнн Просветнп Савет изводео ме је одреднтн да нрегледам дело: Пола Бера, о биљу (ботаника) са сдикама, за ниже разреде средњнх школа, с Француског превео Ђ. Козарац, Београд, 1891. Држећн се реда, по коме је распоређен материјад у овом учебнику, прво ћу обратнти иажњу на садржнну овога, а по томе на сам начин како је распоређен.

У почетку првог одељка, у рубрнци „различностн биља по облику и велнчини", наилазп се одмах на неку врсту непотпуне класиФикације бпља са нетачним појмом о зељастом биљу: „А. веди се још и то: да међ бнљем има дрвећа, шибља и зеља пди зељастог биља; у зеља нема дрвепе грађе." Не помпње се међу којим бпљем има дрвећа, шибља и зеља; како је још погрешна деФипиција зељастог бнља, јер и у зеља има едемената дрвеног ткива, то у бпље, које се зелеии, а које иема дрвене грађе, једино би се могле узети маховине н алге, што у осталом ни писац није мислио да учнни, иошто на слици (стр. 1. сл. 8), нека граминеја иреставља зеље. Ове три категорије биља вреде за Фанерогаме, или најзад за васкуларно биље у опнгге; сем тога, њихова разлика не лежи у облику и величпни но у консистенцпјн стабла. Према томе би имали само две врсте: биље са дрвеним и зељастим стаблом, н тек доцније долази раздика по облику и величини: грм, шиб итд. Ова разлика, нзмеђу дрвенастог и зељастог биља, у некодико је боље објашњена мало доцније (стр. 18, друга алпнеја). 0 свему овоме би природнијс било да се говорило у рубрпци о стаблу. Говорећи о разиим биљним деловима, граџе су издвојене за себе и разликују се на: „одводе,-.. гране... н гранчице ". Као год што се жиде и жилице не узнмају као засебни делови корена, псто тако н гране разног реда су саставнц део стабла, јер све што вреди за дебдо стабла, вреди и за гране његове. Гране нису дакле неки нарочити биљни орган. Одмах по овоме говори се како и где постаје грана (стр. 4. носледња алинеја). Како ће она да расте, како ће да се увећа, издужи, о томе нема нншта. Став што следује иређашњем, место да то објасни, он још већу забуну чини. Тако на питање: „Јесу лн све гране једнаке по својој природи?" одговор би био: „Ви видите да су неке гране много краће, на, у место да расту јр .днако у дужину, а оне се заврше пуиољцпма". Из овога се види, да краће гране носе пупољке и баш зато што их носе оне не расту. Дуже гране немају дп зар пупољака? Свака грана, докле год она има завршни, темени нараштај, мора пмати и темеин и то диснн, пуиољак. А по природп својој, гране би се овде могле разликовати на родие н јалове, т.ј. оне, које иосе цветпе, и оне, које носе лисне пунољке. Јалове грапе, и ако су завршене пупољцима, расту и даље у дужину; оне ће нмати друкчи изгдед и иоложај, шго нх одлнкује од родних грана.