Prosvetni glasnik

076 просветии у Саксонској, па и свима осталим државама немачким ишчекује, шта ће Пруска учинити, и њезино уређење биће бесумње меродавпо за све остале државе у Немачкој. * По наставном плану у Пруској, који је од ускрса 1892. уведен, предмети наставни остају исти, само се инглески језик уводи као необавезан, а распоред часова је знатпо измењен. Немачки језлк добива 7 часова а латински и грчки губе 15, Француски добива 2 часа. Уједно је пруско министарство издало и нова правила за испите, као и осиовна гледишта према којима је удешен нови наставни план. Из тих осповних гледишта види се, шта сс од старога, као у примени основаног и опробаног, задржати морало и у колико се од тога, према сувременим погледима и новоме искуству одступило. Та основна гледпшта су ова: 1) Да се повећају и унапреде више школе без латинског језика. 2) Да се изврше покушаји за основицу свих виших школа без латинског језика (као н. пр. у Франкфурту на Мајни). 3) Да се школовање може завршити и са шестом годином на свима средњнм школама. 4) Школски и домаћи рад да се смањп п да се замени телесним вежбањем. 5) Материјал за памћеље да се сведе па мању меру, нарочито у науци хришћанској; у страним језицима, историји и геограФији бољим аостуаком у настављању. 6) Измена у цил»у учења немачког, латинског, грчког језика и цртања на гимназијама и реалним гимназијамаи увођење инглескога језика (необавезно) у гимназијама. 7) Измена у циљу и поступку Францускога језика (више практична, усмена вежбања, схваћање главна ствар). 8) Измена у циљу учења историје (внше народна иеторија и најновије доба, за све заводе подједнако). 9) Домаћи рад да се смањи. 10 Да буде внше васаитања а мање стручног образовања. ћевопЛеге оћпе бсћаШрта^ с1ег 8сћа1кшс1ег апдеиеШ лдгег<1еп капп, уоп Деззеп АизМ1 ев аћћап^еп \у1гс1, оћ Јег Иап луе11ег \'ег1'о1§1 ги \уег<1еп уепНеп! ос1ег е1и иис! 1иг а11ета1 „ад ас!а" §е1е§к\уегс1еп тизз. Киг с1игсћ ргакИзсће Ег1'аћгип§ коппеи т сИезег Вемећип§; луЈгкИсћ ћгаисћћаге 1Јећгеп ^елуоппеп \уегс!еп. Уоп еЈиег ргтсјр1е11еп Еп48сће1(1ип^ ги бипвЈеп (Зев у^еЊезргосћепеп Ргојек1еа капи, ћ1з <Не ћеги^Нсћеи Ег1'аћгипЈ*еп уогНе&еп, 111 кетег \Уе18е (Не Ке(1е зет.*

коичвжиЋ » ' .... — ■ 11) Материјал памћења на испиту зрелости да се смањи и ови исиити упросте. Ова основна гледишта, као што се види, изведена су скоро искључиво према одлукама берлинске конференције, али се у главнои инак још ради према напред поменутоме традиционалном уверењу на старој основи. II. Аустрија. Утицај берлинске конФеренције осећа се већ у велико и ван граница немачке царевине. И ако је аустриска школска штампа, после те конФеренције, хваставо изнела, да је оно, што се у Немачкој хоће, у њих већ давно уведено и утврђено, 1 ) то нам ипак последњи расписи јасно казују, да је и аустриско минпстарство просвете имало шта научити од берлинске к^цференције. 17. јуна 1891. год, издало је аустриско мипистарство распис о цртању слободном руком. Позпато је, какво је одлично место уступила берлинска конФеренција цртању. Сви су се говорници били сложили у томе, да данас треба обратити нарочиту пажњу на цртање а, ако је могућно, завести га обавезно у све разреде. Аустриски распие је подвргао брижљивој ревизији сав материјал овог наставног предмета, како у гимназији тако и у реалци, разделио је подесније часове на поједнне разреде и дао одређенији и прегледнији облик досадашњим упуствима за предавање цртања. У распису од 30. септ, 1891. који јогп више одаје своје порекло од берлинске конФеренције, говори се о томе, како треба предавати у старијим разредима нласинне језике. Овај распис допуњује пређашњи распис о настави класичних језика у нижим разредима. На место механичког рада, који се често и у појединосима губи и на стрампутицу одводи, треба се приближити читанци неиспрекиданог садржаја (дакле не оделите реченице само,) сваку ситницу избегавати а ограничпти се скмо на битна правила. У овом новом распису је сад реч о учењу литературе. Кад су данас тако маћешке прилике за класичну наставу, пошто су разредн често препуњени, пошто је у њима толико елемената, који за те разреде неје дорастао, пошто се у данашње дане толнко полаже на практичност и пошто наш унутарњи живот толико ка расејапости води, — како се могу омладпни омилетн класични писци? Читапка (лектира), да би заиста образовати могла, треба да испуни два задатка. С једне стране читанка треба да се с језичне стране потпуно разуме, а с друге да се схвати мпсаони садржај и уметнички јој облик. Да би се ово друго могло постићи, прво не сме изостати, јер тако 110I . ') В. »Шставник" за 1891. год., стр. 274 и даље.