Prosvetni glasnik

ШКОЛСКН ЛЕТОПИС

711

Има засгарелих, туђих и према туђнм удешеннх речи: иуждан (4, 72), опаеан, опасност (20, 28, 70, 73, 102), сигуран (4), обитаватп (61), пробатп (30), олај (85), допастп се (р1асеге — 93), изгледати (уИеп — 47, 72, 83, 88). Погрешно је и: купатмло (88), лем (18). За тпм: штедити, уштедмти (34, 94), одлетише (28), смкира (85), поболевају (82). Ко каже: ,шарке су веома разнобојне, шарене и лепе," мисли, ваља да, да „разнобојан" и „шарен" не значп исто. У речи „одхрани" (60) није извршепа нромена јаснога. „д" у муклац: т. - Глас ,х" не бележи се врло често: леб (35, 89), артија (49), ладник, ладно (19, 88), нарааити (50), узданути (104), одма (80) несрећнији (2. падеж множипе 25). На једаом месту написан је овако иредлог: к' (21). Није свуда одвојена речца „не" од глагола: неда (4), необрећи, неодржати (96). Велпко слово не ппше се увек нравилно. У чланку 50 паписана је два пута тако реч: „Кнез". Даље има: „Ђе му Гавран кости наћи неће" (99), „Српски, Турски" (51, 58, 78). Није опет употребљено где треба у овом примеру: „у селу војсци" (38). Пети гпдеж нпје између запета (7), није сгављен анак питања (9), наводиице нису тачно или нису никако означене (11, 5). Као добре стране у ове друге читанке сматрамо ове : што је матерпјал разноврснији, што су уметне песме одабраније, што су чланци краћи н лакши, и што је, у опште узевши, обрада боља, Из свега овога излази ово наше мишљење: И ако налазимо, да би и једна ц друга читанка била боља од досадашње, опет мислпмо, да

се ниједна од њих не може примити овака кава је, према оиоме што греба да уђе и како то треба да се обради за читанку III разр. оспов. школе. Да би се дошло до оваке чптанке, може битп да бп се могло прпћп одабирању онога што је најбоље из обадве п, до потребе, додавању још којечега. Све, пак, штобп се примило, морало би се иодврћп оштроЈ ревизији, и логпчно-методичној и ФИЛОЛОШКОЈ. Ну ово би био нов посао, а који бп могао бпти и непотребап, ако на ову комбипацију пе бн пристали писци. С тога смо мислили, да смо ми с овим свршилп свој задатак. Захвални на поверењу 4. маја 1892. год. У Београду. Ј. Миодраговић Љубомир Јовановић Мих. Јовић Савет је усвојио мњење г.г. реФерената. На име хонорара одређено је г г. реФерентпма укупно сиега сто педесет (150) динара. XIV. Саслушан, је пзвештаја г.г. Ж. Милосављевића п Днм. Ј. Путинковића, но актпма кривице г. Јевте Ђукпћа. учптеља у Гор Трешњпцп. Сапет је, по саслушању пзвештаја г.г. известплаца, одлучпо: да се г. Ј. г Букпћ, због почоњених кривнца, не може даље држатп у учитељској служби. С овпм је свршен овај састанак.

ШКОЛСКИ ЛЕТО пио

НАДЗОР СРЕДЊИХ ШНОЛА Извештај надзорника г. архимандрита Ник. Дучи^а о стапу Богословије у 1891—92. шк. год. Госиодине министре, Према акту ПБр. 5647 од 30. маја ове год., и упуству КПБр. 5441, походио сам у мјесецу јуну ове године испите из главнијих наука у овдашњој Богословији, и прегледао у њој све друго тачно по упуству ; част ми је дакле поднијети Вам овај извештај о томе: I. Богословија је с три разреда и с 94 ученика. За што је Богословија у овој школској 189 1 | 2 години с три разреда, позната су Вам узроци. II. ПроФесорапма по списку: 7; а предају науке само 3, — предавача има: 7; а предају пауке 2 ! — и хонорарнијех 3. III. Науке су у сва три разреда предаване ове: 1. Догматично богословље, 2. Морално богословље, 3. Канонично ираво, 4. Литургика,

5. Свето писмо, 6. Историја хришћанске цркве са српеком, 7. Библијска историја, 8. Опћа псторија, 9. Историја сриске књижевности, 10. Педагогика, 11. Психологија с логиком, 12. Антронологија, 13. Хигијена, 14. Физпка, 15. Словенски језнк, 16. Рускп језик, 17. Цркврно пјевање, и 18. Нотно пјевање. IV. По што је нови закон о уређењу Богословије, како чуЈем, готов, по којем ће, јамачно, Богословија бити боље уређена и науке у њој потпуније и подесније одређене, мислим, да би излишно било говоритн овдје о томе. V. Уснјех је из споменутијех наука био добар према стању. V којем се паходи Богословија овијех пошљеднијех година. Наставници су се трудили н савјесно вршили своје наставничке дужности.