Prosvetni glasnik

193

Тако, н. пр. зепИтепГа1 не значи „што припада чулима" већ тужан, сетан, невесео. На стр. 39. пример јо1апз деотсНгаих значи геометријске равни, а не геомотријски планови! На стр. 61. упримеру: Идите, нећу вас дуже задржавати, глагол задржавати је преведен глаголом агге!;ег, који значи задржати некога у кретању, зауставити, а задржати онога, који већ стоји, каже се геШпг. геИдгеизетепГ сорге преведено је са верски поправљен. а треба: брижљиво, скрупулозно. а диг еп уоиГег-поиз не значи: на кога смерате, већ: на кога се срдите? (стр. 11.) На стр, 61. а 1а ћонћеиг значи: што се тиче! сћгсапеизе се преводи речју сплеткаш сГ-Аеиат значи: напред, негда, пређе. На стр. 201. има пример: се сашЈ пе сонре раз ћЈеп, Лоипех т'е11 1' аи!ге. Овако се не може казати Француски, већ или: (Јоппег-шо! 1'ап1ге или (1оппег т'еп ии аи!ге. Као што се види , Недељковићевој књизи има се много што шта замерити, и у практичном и у теоријском делу, тако да она не би могла заменити корисно Анову књигу, која се сада употребљава у нижим разредима; а исправљатп у њој све што није онако, како би требало да буде, зпачило би писати нову књигу. Према томе, ја не могу ову књигу препоручити Главном Просветном Савету. Благодарим Главном Просветном Савету на поверењу, којим ме је изволео одликовати. 6. августа 1892. год. у Београду. Мих. Шљивић проф. I. беогр. гимн. Савет је, по прочитању реФерата, одлучио: да се ово дело овакво какво је не може примити за понуђену потребу. Г. г. ре#ерентима је одређен хонорар и то г. Ж. Поповићу тридесет (30), а г. Шљивићу шесет (60) динара. X Прочитан је Француски напнсани реФерат г. A. Магруа, проФесора Вел. Школе, о „Француској Читанци за средње школе, по Плецу," од г. Јов. B. Несторовића, проФесора. Г. Магру вели у свом реФерату, да је „Француска Читанка" од г. Јов. Несторовића врло подесна књига, ако јој је смер да ученицима, који почињу учити Француски, пружи лако и угодно штиво; да је пак ово дело, ако треба да да учеПРОСВЕТНИ ГДАСНИК 1893.

ницима кратак преглед о списима најславнијих Француских писаца, доста непотпуно. Велики писци, вели г. Магру, нису готово никако заступљени, а и оно што је унесено, има слабе вредности. Тако је В. Хигу и Ламартину уступљена једна пли две стране, а М1сћаис1-у, данас већ заборављеном, дато је двадесет и више страна. За овим је прочптан реФерат о овоме делу од г. Мих. Шљивића, којп гласи : Главном Просветном Савету. 0 Плецовој француској читанци, ко.ју ј е г. Ј. В. Н. удесио за српске школе, бићу врло кр атак. Плец је познат као мајстор у писању уџбенука за француски језик. Стручна критика је то дак-но изрекла, а употреба утврдила. Што се тиче саме читанке, о којој је овде реч, она је, по м оме мишљењу, боља од свију познатијих књига те врсте. Г. Ј. В. Н. није могао учинити бољм избор. Од када је исцрпена (срећом!) Мајзнерова француска читанка, у нас је со /потребљавао I део Ановог Ггапгозкћез Гезеђпсћ-а. онако како га је Ан удесио за немачке ученпке. М ова је књига добра, али, пре свега, она је удепЈ.ена за немачке а не за српске школе, а оспм тојга Плецова је књига боља, не само што су у њој* потпуније заступљени разни литерарни облпци, »ећ и што је у њој много више диалошког елемента,' којп згодно служи као припрема за вежбање у разгб\вору, и на послетку што у њој има много мање н т о у Ану ствари сувопарних за децу. А када је П>,ецова читанка боља од оне, која се сада употребљада, а уз то је још удешена за српске школе, онда ћ\.з на сваки начин бити корисно, да се она штамиа о државном трошку и уведе као уцбеник у средње шкоде. Благодарим Главном Просветном Савету на поверењу, којим ме је изволео одликовати. 6. августа 1892. год. у Београду. Мих. Шљивић проф. I. беогр. гимн. Према напоменама изложеним у реФератима, савет је одлучио : да се не може упуштати у доношење одлуке о примању и непримању овога дела поглавито с тога, што још није израђен програм за Француски језик у средњим школама, према новоме наставноме плану, који ће се завести у нашим гимназијама. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара свакоме по двадесет (20) динара. С овим је свршен овај састанак.

25