Prosvetni glasnik

380

параа број, ако хоћемо да разрешимо једначину ах- + Ђх 4- с — 0, то је и онако ире тога морамо преобразити у Једначину х 1 + рх + д = 0. У опште је одељак о једначпнама другог степена ведикв — обухвата ееких осамнаест страеа. Све што треба да се каже о квадратним једиачинама, речено је у Мочниковој Алгебри на четири стране ; тој депој а краткој теорпјп једначиеа ваљало бп додати само члан 282. — нпшта више а ништа мање; поп ппМа, ш1 тиМигп. У члану 303. нема смисда писати пспред с оба зеака (и познтпван и аегативан), кад с и овако може бити п позитевно п негативно. У овом одељку могло би се помееути, да се у опегге решење једначина вишега степена своди на решење биномвих једначина. Код трансцендентних једначина овог обдика: а х = Ђ, а у чдановима 309. и 310., поменута су ова четири примера: х 5* = 37, ј/ 2 = 10, 4 2Х + 5 • 4* - 36 = О, х 2х 5 |/ 64 — 6 \/ 64 — 8 = О. Корени тих једначина су: у првој х — 2'24359, у другој х = 0-30102, у трећој х = 1, у четвртој х — 3, а, „друга вредност за х не би бида стварна." Ти нсти примери нзрађени су у Мочниковој Адгебри (§ 251.), само што је Мочник консеквентан; догаритми Мочникови имају ает десетних места у опом одељку у ком се говори о логаритмима, па и у примени његовп логаритмв имају тодико истих десетних места. Код ппсаца ове Адгебре у одељку о догаритмима (чд. 189. до 195.) имају логаритми шест десетних меета, а у номенутом чдану 309. и 310. само иет. У опште се врло многи примерп, које је Мочник израдио, налазе у овој Алгебри, коју су нанисади г.г. проФесори Ср. Ј. Стојковић. н В. Димић. Она остада три одељка: основи математичких редова, наука о комбинацијама и основи „одредница" добро су израђени. Добро су израђени и ови мањи дедовп: квадратне једначине с више непознатих, максимум и минимум квадратеих Функција и неке врсте виших једначина, које се решавају помоћу квадратних. О научној терминодогпји могао бих рећи оно исто, што сам рекао и у свом реФерату о првој књизи ове Алгебре. Писци су скројили по нешто ново, али то није без замерке. Они, на прнлику, хоће да потисну реч детерминаета речју одредница. Тај термин задржади су чак и Мађари и Хрвати. Осим нас Срба не бих знао ни за један народ коме

је језик поникао из аријске гране језика, који се не би служио општимтермином детерминанта. Писци зову „елиминационом једначином" једначину,која је резултат едимпнације (чл. 220.). Према оном што код нас значе придеви изведеии из туђих речи с наставком -иони, -иона, -ионо, била би едиминациона једначина она једначнпа, која се добива елиминацијом. Французи зову ту једначину ^иаМоп Гта1е. Мп бпсмо је могди по једном термину више Адгебре звати резултантом пли елиминантом, (ако је у опште потребио крстити ту једначину). Не бих употребљавао нн ове сад неуобичајене стране речи: дитерална једначпна, аритметички корен итд. Према свему што је до сад речено види се, да је овај другп део Адгебре још горе израђен него онај ирви. Кад немамо бољих уџбеника, разуме се, да морам нримити п овакав, држећи се оне наше народне изреке: боље ишта него ништа. Београд 20. марта 1893. год. Д-р Богдан Гавриловић, проФесор Вел. Школе.

По прочитању ових реФерата иоведа се подужа дебата о овом делу. На послетку је једногласно усвојен предлог г. Клерића, којн гдаси: да се ово дедо може примити као уџбеник за средње школе, ади да се свима наставницима средњнх шкода, који ће предавати адгебру по овој књизи, скрене пажња на примедбе у реФерату г. д-ра Гавридовића, те да придиком предавања исправе поједине грешке у делу, док се дело поново не штампа и у њему не учине исправке. Г. д-ру Гавриловићу одређено је на име хонорара за реФеровање стотину (100) динара, а г. Стев. Давидовић изјавио је да не тражи никакав хонорар за прегдедање овога деда. XI. Прочитан је нзвештај г. Љуб. Ковачевића по молба Дим. Којића, ученика IV. р гимназије, који је модио за бдагодејање из Фонда пок. Вићентија вдаднке. Савет је усвојио мишљење г. Ковачевића и одлучио: да се Којићу може дати благодејање из поменутога Фонда према правилима, која о томе Фонду постоје. С овим је свршен овај састанак.