Prosvetni glasnik

црте из науке 0 језику

391

Лудвиг не одриче, да у каснијии пернодама развитка у језику, на ир, у класнчном санскрту, имају наставди — завршеди — ту особнну, даказују речи особити начин употребе,Ко уопште има појма о историском развитку, биће му јасно, да тачпо одвојене основе а -1 -и- и на сугласно стоје на врху граматичког развитка, а не у почетку". Овде он цпља на деобу основа номиналнпх, каку је још Боп увео у индојевр. граматику, претпоставинши да с њима почиње граматички развнтак, да тек настаје премештање основа једних међу друге, отимање маха једних над другима и рушење нсконских одношаја. Ну не само да треба иромепити мишљење што се шче консонантских н вокадних одношаја основа у индојевропским језндима, већ уонште творбе основа. А то је потребно, по мишљењу Дудвнга, зато, што се језик мења не само у ногледу садржаја, мисли, и одношаја, већ и што се тиче спољашности, ћаМШз-а, и постаје све апстрактнији, а елементп, који нису тако потребнп, шта више излишни за казпвање појма и значења, поступно се узимају као сувишни п запуштају. По што г, ј, и, V беху врдо чести у улозп творбених елемената, природно је, претиоставља Л.удвиг, зашто је језик гледао, да их се ослободи, где му не беху од потребе. Тако је, ако се упореди грчко пЛоугод и лХг^о/;, лако опазити, да је I остало у другом нримеру, пошто је ту њему посао био да означи деривацију, док је у аЛвод: *а^-Т1-од, како он мисли, ишчезло, будући да номинално значење бејаше главно, тако да је глас * био и сувишан, јер не би потребе од диФерепцовања. Исиадајући, I је оставило траг на т = о", као што је н од -огткх ностало -оува. 0 тежњи језика вели да све више стеже гласовни сној, којим се казује представа, појам, а ослобођава га поступно од свих елемената, који ту немају особигог посла, и од којих му се не мења значење, ако сдучајно изостану. Два су пута, којим се креће развитак основа: гласовнн елементи буду ли непотребни, могу се пзгубити или примитп се посла, друге службе, које пре ппсу имади. да значе нову промену, нов одбдесак у значењу; то је сваки такав дакле тетћгит ас1геп(;апит, а не исконски , онај завршетак основин, нешто што се ирилагодило служби, а не елеменат, који би био додан за тај посао. Она промена значења пак по мишљењу Лудвига саетоји се у том, што се основа по значеау бдиже одређује. Међу тим је мишљење да су творбени елементи везани за основе, да су постали саајањем самосталпих делова са основама, којима се изближе одређује значење — то је миПРОСВЕТНИ М.АОИИК 1893.

шљење држало науку „111 <1еп ШМегзсћићеи" по мњењу тога научника'). Ади нп Л-удвиг ни Сејс нису извели систем свој тако једноставно, да би се могао упореднти с теоријом аглутинације. То је међу тим учкнио францускп лингвиста П. Рењо*). Не задовољавајућп се резултатима школе Бонове нити теоријом, коју она застуна у науци о језику, он мисли да треба у питању о постању наставака за основе и творби основа поћи новпм путем, који води истинн а не само ппотезама, што се никако не могу доказати. Ако у периодп што је иза агдутинације беху корени гдаголски и заменички, из којих су састављене аглутннацпјом ностаде основе, — одвојенп једни уз друге, као што се мора извести, наравно да заменпчки корени имаху детерминативну улогу. Не може се друго значење ни приппсивати тим заменичким коренима осим које би одговарало нашим представама ово, то, овај, тај и т. д. А кад имамо детерминативе, треба да буду п онн који бивају одређени, треба да има и супстантива. И заиста тешко је замислпти, да је бпда која периода у језпку, кад је бпдо речи да се искажу представе дати, радити и т. д., а да не буде речи за земљу, небо, животињу, дрво п т. д. Ако се узме за прајезик индојевропски, да је имао пре аглугпнације суистантиве, отпада поставка, да се сунстантиви развише с временом као особита граматичка категорија. Онда излази да је био корен угк са значењем вук, а с којим се после саставида о заменпца -одредница а, која је поред њега стајала: отуда да је ^гТса као основа 'овај вук', а после 'вук', Рењо веди да истинитости ових дедукција стоје насупрот два врдо сумњива Факта. Један му је, да у она давна времена, о којима је реч, реч, корен идп то није, могаше се свршивати на сугласно и да сугласном пе треба самогласно да га допуни. Друга је препрека, што се опет ииотетично узнма самостадно а, које посде би употребљено као деривативни едеменат у творби основа именичких. А најстарији су индоЈевропски детерминативи — замениде за, 1а или Ш. Ми не находимо у индојевр. језпцима да се каже а угЈс-а пли за пгк-за већ за ггТс-а, где је детерминатив $а а не а, а исто тако има у детерминацији оваЈ ред: 5 а угк-а а не ггТс-а за, тако да је у питању, ') Б1е 6опе813 (1ег ^гатт. Рогтеп <1еб батзкгЈ, стр, 15.-16. 2 ) Оп§те е! 1а рћИозорМе (1и 1ап&а§е ои ргтспред <1е НпдшзМсЈие т^о-еигорбеппе' 1 , награђ. од Аса(1егаие Јез асјепсеб тогаЈез е(; ро1Шс [ис8 (2- јуна 1887). и у више члаиака у Кеуие (1е Ип^шзМ^ие и Кетие рћПозорћсфае за последњих некодико година.