Prosvetni glasnik

КАКО ЈБ ПОСТАО ОПИЈУМ

437

своју дивну главу на прса кнежева, који, изненађен таковим речима, замуца: »Ннгда не бих тако што могао помисдити о скромном старцу«, тад му се затворише уста, те не мога виле ни речце прозборити, а у исти мах нестаде му љубе, као да је у црну земљЈ пропала.

Од чуда потресен, кнез се окрете тамо, амо и спази, где му се неки мишић крио у златом извезеиој хаљини његовој. Гнушајућп се баци мишића на тле, и једним ударцем ноге умори га. Између златних стубова доксата паде Мајино тело у башту, која се пред палатом ширила. Кад се кнез обрну, ст;\јаше часни лик Рискијев пред њим. Скромни старац, пуп доброте и саучешћа, погледа у очи кнезу, и рече му ово, тешећи га : »Не тражи лажну жену, која те у своју замку увукла, и немоћним те учинила. Не оплакуј њену смрт, јер боље што није ни заслужила, ласкачица, незахвалница, која ти је подлу мрежу спремила! Тако је сам бог Сива хтео, пошто ју је претворио у оно што је негда била, а то је — јадно и незнатно живинче! Твоја је нога смрвила мишића и бацила га у башту, и ја ти заповедам, кнеже, да малу лешину његову на истоме месту укопаш, где је пала. Из пепела Мајиног изнићи ће цвет, који ћеш назвати Постомани, а из семења тога цвећа правиће се најчудноватије и најлековитије пиће, које ће служити смртнима. Овај магични балсам леччће болести тела и душе. Али онај, који незахвално буде злоуиотребљавао тај божји дар, окусиће свој преступ као она осветљива кукавица, која је злоупотребљавала моју доброту и трпељивост. Као и она, претрпеће многа преображења и примати рђаве животињске особине и облпке, које је моје једино љубимче на земљи променило. Он ће постати лажан и сумњив као мачка, џандрљив као пас, смешан као мајмун, нечист као свињче и, кад буде мислио да има ненадмашну снагу и јакост као слон; кад буде, занесен словољубљем, сањао да је врхунац среће постигао, кад се нађе у наручју љубави престола, сјаја или моћи — тада ће се изненадно пробудити — јадан телом и душом, бедан и незнатан као што је првобитно створен био: презрени миш, кога је твоја нога згазила и у понор сурвала!" То рече скромни Риски и нестаде га. Тако постаде опијум, из семења маковог, које се зове Постомани. С немачЕОг превео Милан Обрадовић.

РАЗНИ ЗАПИСИ Најпростији начии произвођеља кисеоника. — Један немачки педагошки лист доноси о томе ову белешку: Д-р Г. Каснер, асистент у Фармац. заводу у Братислави, приликом огледа, да из атмосферског ваздуха добпје кисеоник, пронашао је ирост, безоиасан и јевтин метод за ироизвођење тога елемента у обичним стакленим боцама. Недавпо је г. Каснер саопштио свој проналазак у хемијско.ј секцији шлеског Друштва за домаћу просвету и показао ]е огледпма, да је његов метод потпуно употребљив. Ево у чем је тај метод. Узме се истуцана смеса фери-цианкалијума (Гво С 12 14^ К в ) и баријум-хииероксида (Ва О.Ј, која се у затвореном суду неограничено дуго држи. Та се смеса прелије хладном водом, и одмах се почне развијатн кнсеоник, којп је у тако чистом стању, у каквом се другпм реакцијама тешко може добити, јер је, постајући у алкаличној течности, сачуван од сваке примесе хлорне, угљене или соне киселиие, које би учиниле да гас не буде са свим чист. Као суд за произвођење кисеоника овим начином може послужитм и каква обична стаклена боца, у коју се успе напред иоменута смеса и прелије са нешто воде. Како се кисеоник врло нагло развија, могу се и у самој боци показивати разни огледи, као што је светло сагоревање опруге (Федера) из часовника и т. д. Тако се уштеде комп.шковани апарати. Сем тога не треба се бојати ексгглозије, ко .ја се често дешава при употреби калиумхлората. С тога је Каснеров метод врло подесап за грађење огледа у школама, слушаоницама и т. д., тим више, што није потребна никаква нарочита умешност и извежбаност за произвођење кисеоника по овом методу. Тако је приказивање кисеоника, које је до сада било толико опасно, постало један од најпростијих и најлашњих експеримената. Тај се метод одликује још и јевтнноћом, јер се споредни хемијски производи, добивепи по извршеној реакцији, могу у каквој хемијској Фабрици опет учинити употребљивим. Кад се овако ради, стаје један литар кисеоника 3 до 4 паре дин., а ако се већ унотребљене хемикалије неће да врате ради ирераде и поновне употребе, онда литар кисеоника стаје 13 до 15 пара дпн. — Позната хемијска Фабрика Н. Рготтас1огГ-а, у Ерфурту, продаваће готову смесу за произвођење кисеоника по Каснеровом методу и примаће већ употребљену смесу на прераду. За кратко ће се време по свима већим немачким градовима та смеса продаватп а употребљена куповати ради прераде. (Оеа1;егг. 8с1шЊ.) С. П.