Prosvetni glasnik
цроснетш Прве године предавало је 8 проФесора а било је 43 ученика, који су образовали први курс историско-Филолошког одељка. Друге године историски одељак добио је другн курс са 10 проФесора и 86 ученика. Почетком друге године отворен је првн курс математичко-Физичког одељка са 4 наставника и 34 ученика. У недостатку проФесора (1889.—90. год.) остала је незаступљена катедра јестаственичких наука, а предавала се математика Физика п хемија. Треће године (1890.—91.) историско -Филолошки одсск добио је и последњи — трећи курс, а математичко -Фиаички допуп.ен је другим. У првом број се наставнпка попео на 12 (са 2 порастао) а ученика 131; и у другом било је 7 ироФ. и 72 ученика. II те годипе остала је незаступљена јестаственица. У историско-Филолошком одсеку појачан је број наставника и то: за бугарску Филологију, латински п немачки језик; а Физичко -математички: за Физику, матсматику и токсикологију. Те године изашло је пз школе п прво коло ученика, 34 на броју, који су свршили цео, трогодишњи курс. Почетком школ. 1891.-92. год. сви су добили наставничка места у средњој школи. У четвртој години (1891,-92.) развијао се особито Физичко-математички одељак, који је допуњен н трећим курсом. Тада је попуњена и катедра за јестаственпчке нредмете — ботанику, геологују, минералогију и зологију. Хемија је појачана једним наставником за технологију, Физика са два, а математика је добнла још једног проФесора; тада је први пут почела да се предаје и астрономија. У исторнско -Филолошком одсеку, поред само нешто мало другојачијег раепореда иредмета, број је нроФесора остао исти као и прошле годипе. Врој ученнка у историско -Филолошком одсеку бешс 88, а у Физичко -математичком 82. Први одсек свршила су тс године 24 учепика а други 23. Довде је завршено развиће поменута два одсека. Пете године (1892.—93.) пошло се даље унапред отварањем правничког одсека, када је заведен ирви курс, у коме су предаваин: римско право, грађанско право, кривично право, кривични поступак, енциклопедија нрава, бугарско право, византиско право, латински, Француеки и немачки језик. За усавршавање ученика, у специјалностима и ради навикавања на самостални рад, ирошле школ • ске године заведени су за све ученике писмени задаци из груна, којима су се одали ученици. За писмене радове ђаци бирају теме или сами или по упуству наставникову. Такве се теме дају по једна за сваки семестар. Толико је време дато из разлога,
ковчежић 149 да се ученици не би преоптерстили силннм радом, а сем тога да се добро упознају с литературом питања, које писмено обрађују. Од радова ове врсте не тражи се научна разрада извесних питања, што у осталом (нарочито у нижим разредима) и спрема не допушта. Њима је главни циљ чисто педагошки. Заузимаљем наставника саме школе, а по угледу на Русију — која шаље у иностранство на годину или две ученике, који су од шчно свршили универзитет — послато је на страну 18 ученнка, који су одлично свршили вишу школу, с тим, да сс специјализују у изабраним иредметима. Да би се представило поступно разви^е Велике Школе, изложени су на крају чланка програми предмета по одсецима и курсевима из године у годину. Ми ћемо отуда навести само програме носледње, 1892(93., школске године. I. Историско -Филолошки одсек. Димитрије Д. Агура, ректор. Исторнја Грчке (II курс, I семестар) • 4 час. недељ. Римска историја и историја средњег века (у II к., II сем.) 5 « „ Римска историја (у III к., I сем.) • ■ 4 « « Историја југозападних народа (у III. к., II сем.) 3 , 0 Бугарска историја (у III к., II сем.) • 2 « „ Михаило Драгоманов, ред. проФ. Историја источних народа (у I к. кроз два сем.) 3 „ „ Историја северозападних народа (у III куреу кроз 2 сем.) 3 „ „ Д-р Љубомир Милстић , редов. ироФ. Морфологија старобугарског језика (у I к. II сем.) • 2 » „ Синтакса старобугарског језика (у II к. I сем.) 2 „ „ Принцини науке о језику (у I к. I сем.). 1 „ „ Основи словенске етимологије у III к. II сем.) • 1 „ » Теорија поезије (у III к„ II сем.) • 1 „ „ Упоредна граматика словепских језика (у II курсу II семестра) по • -3 „ „ Упоредна граматика словенских језика (у III к. I сем.) по 4 „ „ Бугарска ортограФија (II сем у II и III курсу) по • • • 2 „ „