Prosvetni glasnik

ЦГКВЕНИ ДЕТОПИС

171

васиитапа у ужем смислу, које се у школама обично занемарује, јер се главна брига поклања настави. Већ из самога овога краткога ирегледа садржине види се, да је ово дело важно. Оно нпје систематски пзрађено, као какав уџбеник за педагогику; него овде су узети неки иримери васпитања, па је на њима јасно представљено, шта је иогрешно, а шта правплно; после су изложенп узроци неуснеха, и дато је кратко уиутство, како треба поступати, па да се постигне добар успех нарочито у погледу на морално и религијско васпптање. Норед тога, што је ово дело иоучно п интересно по својој садржпни, оно је и јасним п лепим стилом написано, те се лако и пријатно чита, тако да се при чптању и не осети, да је то велика књига (од 32 табака). Мислим да није потребно да улазим у појединости при оцењивању овога дела, — једно с тога, што оно није намењено за школску иотребу а друго за то, што је ова књпга (у српском преводу) награђена из књижевнога Фонда Илпје М. Коларца, те је већ и сампм тим препоручена. Не могу да кажем нпшта о тачности иревода, јер мп није послато оригинално дело; али, пошто

је ова књига „издање Коларчеве Задужбине", то се може сматрати да је превод добар. Узевши све то у обзир, ја сам мишљења, да би ово дело требало набавити за књижнице средњих п основних школа, п да би се оно могло иоклањати ученицама најстарнјега разреда више жен. школе и ученицима најстаријега разреда учитељских школа, богословпје п вишпх средњих школа. 1. децембра 1893. год. Београд. В. Бакић, проФесор. Савет је усвојпо ово мишљење г. реФерента п одлучио: да се ово дело може иреноручитп за књижнице основешх школа, и да се може откуппти за књпжнице средњпх школа и за поклањање ученнцама пајстаријега разреда впше женске школе ц ученицпма најстаријега разр. учитељскпх школа, богословоје и вишпх средњих школа. Г д-ру Вакпћу одређено је на нме хонорара за реФерат трпдесег (30) динара. С овпм је свршен овај састанак.

-еаезЈееее-«

ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

ЧЕТВРТА РЕДОВНА СКУПШТИНА СВЕШТЕНИТКОГ УДРУЖЕЊА. Пре четирп годпне образовапо је наше Ђ Свештеничко Удружење" у цпљу узајамног потпомагања ц усавршавања наших свештен^ка оба реда, т. ј. монашког и мпрског (калуђера п нопова). Доцније су се свештеницп монашкога реда одвојили од свештенпка мпрскога реда и без икакве потребе, по моме нахођењу, устаиовили су за себе ново удружење под назпвом Ђ Свештеничко удружење монашкога реда" . II овоме је друштву у главноме пстц цпљ као н „Свештеничком Удружењу". Оба ова удружења свако за се ради; пмају своје одборе и пододборе. Осим тога сваке године држе своје скупштине, на којима се претресају разна пптања, а поглавито она, која се највпше тпчу свештенпка оба редч, цркава манастира и т. д. * # % Свештеничко Удружење имало је ове годпне своју екупштину, која је по реду четврта. Ова

скупштнна састала се у Београду и држала своје седнице у сали Велике Школе 20., 21. и 22. августа ове године. Пре него што почнем излагатп рад ове скупштпне, потребно је да исппшем цео њен дневнп ред, који гласи: 1. Прнзивање светога духа у Саборној београдској цркви; — 2. Избор скупштпнског часништва: иредседпика, потпредседнпка и потребног броја секретара; — 3. Извештај Главног Одбора о своме раду п стању благајнице у минулој години, п бирање контролног одбора за преглед рачуна; — 4. Извештај уређивачког одбора о друштвеном листу, „Веснпку Српске Цркве"; — 5. Предлог о бесилатном становању свештеника у црквеним кућама, где их нма; — 6. Предлог о уредиијем прикупљању свештеничког бира; — 7. Предлози за пзмену о црквенпм властима: а.) о бпрању свештеника на упражњене парохпје и б.) о бирању протојереја и намесника; — 8. Предлог о сахрањпвању мртваца пре 24 сахата пошто је умро; — 9. Предлог о установ23 *