Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

175

НАУКА И НАСТАБА

УЗРОЦИ И ППСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА ИСТОРИСКА СТУДИЈА ОД | ј ^ТЕВ, ЈЈ. ЈЗОРЂЕВИЋА ПРОФЕСОРА ПРВЕ ГИМН. БЕОГРАДСКЕ (Наставак) Политичке осиове иа којима почиваше заиадно друштво у средњем веку, и са малом изменом све до велике револуцнје Француске, беше Феуднц систем. Тај систем бешс у свнма државама заведен и готово с малом разликом једнак. Пу нигде не беше тако до краја нзведенкао у Француској. С тога мнслпм да ћу, изневши тај систем, какав беше у Фраицуској, најбоље усиети да представим политичке уредбе какве се беху развиле до XI века, додајући одмах, да у том веку Феудалпзам беше на врхунцу свом у Француској. Основи Феудализму леже још у самом почетку, када варвари почеше освајати римске провннцпје. Освојене земље оставише варвари н после у рукама пређашљих сопственика, али то важи само за приватна имања ; а што се тиче државних добара, њих узеше варвари и разделише међу собом. Поједнни делови припадоше слободннм људнма, онима дакле који се бораху за освојење; а већи део остајаше краљу и то се зваше: домена краљевска; оне прве нак које припадоше као део појединим слободннм људима зваху се алодн. 1 ) Под краљевима из Мероеве династије, поједини делови домена краљевих даваху се на уживање било за живота онога ко даје, или онога коме се даЈе, појединим људима који су учпнили какву услугу владаоцу, илн су се одликовалп у рату. На тај начин уступљене земље зваху се бенефиције. До Карла Великог иза жпвота његова, по смрти онога коме је дата бенефиција, враћаше се опет у домене краљеве дата земља. На тај начин краљ увек имађаше чпм да награђује свакога који би му учинио какву услугу. Ллоди беху слободнн од свакнх дацчја, осим што господар њихов мораше ићи у војску. Бенефиције или феуди даваху мањи илп већи данак и господар — уживалац — њихов беше обвезаи да иде у војску и да чини друге услуге краљу од кога је добио земљу и Феуд. Ну још Карло Велпкп пребациваше своме спну •^УЈУ) краљу Аквитанском, да не уме да задобпва ') Бигиу, ШзЈ. <1е Ргапсе 1. I, р. 125.

поданпке за се давањем поклона, говорећп му: ти дајеш само свој благослов, па још ако тп га п траже ; то је врло мало!" А краљ му одговорп: да нема шта већ да даје, јер онп којима је уступио на уживање неки део домене неће да га врате краљу, већ га остављају потомцима у наслеђе. 1 ) Карло предузе да натера те узурпаторе краљевих домена да их врате, алп његови потомци не могаху тако што постићи. Карло Ћелави учини једну карднналну погрешку кад је Кијерсиским едиктом 877. узаконио наслеђе бенеФиција -Феуда, т. ј. да онај коме је дата бенеФиција могаше је оставитп својој деци у наслеђе. 2 ) Тако краљеви, раздавшп домене, остадоше без земље дакле п без снаге. Уступком домена уступнше и власт над државом. И алодп — слободна имања — постадоше Феуди, једно с тога што се беше смањио број алодијалних господара у многим ратовпма, а друго с тога што у тим бурним прилпкама не могоше да опстану поред силнијнх Феудалнпх господара. Услед тога пзађе 847. наредба или едикт Мерсенски, којим се иреноручиваше алоднјалним господарима, да изберу за свог сизерена било краља, било ког вазала који ће их моћп бранити. Тај се преображај алода у Феуде вршаше овако: алодијални госнодар уступаше своју земљу некоме јачему у своЈнну, и одмах је од њега узимаше, али не као слободно имање, већ као Феуд. Тако не остаде слободних људи, алодијалвих господара, већ у целој држави завпшаху један од другог. Не само што краљеви не очуваше домене своје давши их у наслеђе, већ и постављање чиновннка измаче им се из руку. Карло Велики мишљаше, да ће своју власт боље утврдити, ако прошпрп власт онима које је слао да управљају поједпним провинцијама у име његово. Цела његова царевина беше подељена на гроФства у којима судску администратнвну и војнпчку власт вршаху гроФови и војводе које је слао тамо. Он им препоручиваше да буду праведни и да заштићавају сиротиљу. Осим тога беше усгановио п краљевске поверенике — 1111331 с1отшс1 — које бираше између гроФова и епнскопа. Њихова дужност беше да четири пута преко године прођу кроз гроФСТва, над којима имађаху надзорну власт, и да контролпшу: да ли грофовн, којима је земља дата да њом упра') Т)пгиу, Шкк. (1е Ггаисе I. I. р. 228. г ) Бигау, Шз*. с1е Кгапсе I. I. р. 191.