Prosvetni glasnik

177

јер вазалма беше нзриком прпзнато право да могу ратоватп нротнв свог сизерена, ако овај нз бп хтео да га разрешн закдетве пошто ну вазад врати Феуд, од чега се у осталом вазалп чуваху. Ваља додати још да једно исто лиде могаше бити у псто време вазал двојпци спзереиа и обојици мораше ићи с војском у помоћ. Може се мислитп шта је настајало кад оба сизерена у рату један с другим позову једног истог човека да им помаже!... Ступање у вазалскп положај, или боље рећп образовање Феудалних односа, беше пропраћено извесним церемонијама. Онај којп прима земљу у Феуд, клекне испред свог сизерена, метне своје руке у његове, пзјављујући да желп постати његовпм човеком. Пошто господар пзјави да пристаје на то, онда вазал, једнако клечећи и држећп своје руке у рукама господаревим, полаже заклетву говорећи: „Господару, ја вам полажем поданичку заклетву, заклињем се и дајем вам тврду веру да постајем вашим човеком, обећавам да ћу вам свуда. н против свакога сдужити верно, чуваћу ваша права, бранићу пх и речима и мачем колико год будем могао." Тада господар новом вазалу даје иди грудву земље или гранчицу, илп, ако је велики Феуд, заставу, као знак уступања свију права над дотичним Феудом која је дотле пмао сизерен. 1 ) Да видимо сада какве беху њпхове међусобне обвезе. Сизерен мораше дазаштићаваи брани свога вазала ако би га ко год напао, и не могаше му одузетн Феуд осим ако бп вазал учпнио неверство своме спзерену, или ако би ма коју од вазалских дужности пренебрегао. Вазалске обавезе спрам сизерена могу се поделити на морадне н материјалне. Тако у миру беху вазали дужни да буду чланови суда, који се радц расправе спорова састајаше на двору сизеренову, и мораху доћи у тај суд кад год их сизерен позове. Учествујућп тако у суђењу, вазад беше дужан да и физичком сидом помогне да се пресуда пзвршн, ако би се осуђени противио. Вазал беше ДЈжан да чува у тајности све о чем би се његов господар с њим договарао, беше дужан да дознаје намере непрпјатеља свога господара и да га о томе одмах извештава; ако би ко вазалова сизерена грдио у присуству вазала, то овај беше дужан да част свога господара брани и речима и мачем; једном речи, мораше све чинити да одржи углед и да прибави ауторитет своме сизерену. То су моралне обавезе које беше дужан вазад спрам сизерена да врши. Што се тиче материјалних обавеза њих беше више. Тако, вазал беше дужан да помогне новцем свога сизерена кад овај удаваше ') Бигиу, Нхв1. (1е Ггапсе 4. I, р. 231. иросвЕтни гласник . 1894

своју кћер, кад увођаше свога сииа у ритере, кад се снзерен спремаше да иде у крсташку војну; ако бп сизерен донао ропства, вазал беше дужан да се стара за откуп па да остане и као талац на место свога сизерена; у бптци ако погине коњ сизерену, вазад беше дужан да му да свог коња и т. д. Ну од свију материјаднпх обавеза, п уопште од свију вазалских обвеза најважнија је војничка служба. Потој обапези вазал мораше са својпм сизереном да иде у рат. У усдовима под којима вазал беше примио земљу у Феуд, беше обележено када, са колико људн и за које време вазал мораше ићп у рат и провестп под заставом. Тако неки мораху пКи увек, кад год буду позватп, неки опет онда кад когод нааадне сизерена, некп опет само кад непријатељ дође на дотичпп ®еуд. Некп мораху провести 60, неко 40, 30, 20 плп још и мање дана, према томе: колпкн п какав беше Феуд који је вазал добио; исто тако број војника беше утврђен п одређен опет према ведичнни Феуда. Кад све те обавезе вазал пснуњава, снзерен му не могаше одузети Феуд, већ вазал постајаше неограничен господар од Феуда којп беше добио. Феуд се враћаше сизерену у овнм случајевима: кад вазал нема никаквог наследника; кад Феуд буде због велепздаје или здочпна пли неверства конФискован. Ако би вазал свој Феуд продао, купац долажаше у нсти, вазалски, положај и мораше се спзерену том приликом дати пзвесна сума новаца. Исто тако н законити наследник даваше при полагању закдетве извесну суму новаца од своје стране. Кад је насдеднпк мадодетан, то за време малолетства сизерен унрављаше Феудом и прпмаше приходе с њега. Кад наследник постане пунолетан, он прима Феуд по праву насдедства. Ако је насдедник кћи, то њој сизерен одређпваше за кога ће се удати; ако ова пе би пристала, то могаше новцем накнадити сизерену његово право и удати се за другог. У почетку Феуди беху велпки, нарочнто они који се добиваху од краља, ади доцннје се и велики Феуди расиарчаше као год и сама држава. У даљем пак извођењу Феудног система почеше се давати у Феуд и поједина права (што одговара данашњим концесијаиа и повластицама). Тако сизерен, желећи да увећа број својих вазала, дакле н војника, даваше у Феуд поједина права која оп скупо беше добио од свог сизерена, као: неко узимаше у Феуд право да сме ловити у сизереновим шумама, други узимаше у Феуд брод на каквој реци, трећи право да кроз сизеренову земљу спроводп 24