Prosvetni glasnik

РАЗНИ ЗАПИСИ

323

требљава код минимум-термометара, толуол је бољи с тога, што се не мења на светлости и не оставља никаква трага на стаклу. Само за индустриске и хемиске термометре, који треба да покажу и температуру од 160 и више степена, толулол се не може употребити, јер он ври око 170° С. Толуол се мрзне тек при — 70°С, дакле при много нижој температури него жива ( —39 0 С.).

Медицинске шкоде у Јапану. — Одељење за наставу у Токију објавило је један врло важан општи преглед о етању јавне наставе у Јапану. Тај је преглед био одређен за изложбу у Чикагу, писан је на енглеском језику, а носи наслов : ОиШпез те тосГегп еЛисаИоп 1п Јарап (Кратки нацрт новије наставе у Јаиану). У том се прегледу налазе неки врло интересни подаци о стању медицинске струке у Јапану позајмљени из једнога извештаја, који је учени проФесор (окулист) Хиршверг поднео берлинском Лекарском Друштву, вратившисеса својега скорашњег пута по Јапану. Средиште медицинске наставе је у Јапану, разуме се, медицински Факултет университета у Токију. Утицај немачке науке и немачког језика влада тамо у толикој мери да немачким језиком савршено говоре и проФесори, и ђацп, па и сами чиновници и болничари болнице Црвенога Крста у јапанској престоници. Тој је чињеници узрок поглавито у томе, што је јапанска влада год. 1872. позвала немачке војене лекаре Л. Милера и Хормана, да подигну прву школу за медицинаре. Ова два изасланика, не задовољивши се посебним задатком, ради којега су позвани, основаше у исто време и медицинске средње школе и приправне школе, с истом научном основом, каква је сличнпм заводима у Европи, а распоредише их у неколико покрајина. Данас је медицинска настава потпуно уређена у токиском Факултету, којем је програм удешен према сувременом ступњу науке, и све катедре, сем двеју, заузеге су урођеницима. ПроФесори, вршећи с највећом преданошћу своју дужност, и немају времена за приватну лекарску праксу. Ученици су врло марљиви, на што их у некој мери нагоне оштри прописи којп за њих постоје. Учење траје четири године. Ученпци су смештени у државној згради, а забрањено им је пушити и пити алкохолна пића у својим собама. Ако излазе, морају се до 8 сахати у вече вратити кући. У Факултету је све рапо на погама: проФесор Хиршберг наводи једпо предавање из ОФталмологије (пауке о оку), које с-е држи у 5 сах. нз јутра. Уређење бол-

ница вредно је сваке похвале, заведена су нарочита предавања ради усавршења у медиц. струци, а има тако исго и предавања за време школског одмора за младе лекаре, војене и грађанске. Најзад треба још поменуги, да је и болница за душевно оболеле врло добро уређена, а стоји под управом искуснога проФесора Мендела из Берлина. (Кет. 1п(;. с1е ГЕпз.) О. П.

Оообености у Китајаца. — Да ли ће једном нестати супротности друштвене, моралне, религиске или политичке између европске и китајске културе? Можда хоће. Али је много вероватније, да је то време још доста далеко; јер је између моралних, верских и друшвених појмова Европљана и Китајаца толика разлика, да је врло тешко премостити провалију која их раставља. Да наведемо, по Д -ру сГ Ез1;геу-у, најглавније од тих супротности : Китајац се смеје кад нам прича о смрти својих блиских рођака, а невеста китајска јадикује, кад је на паланкину') носе у кућу њенога младожење. Китајац те пита не само за здравље, већ и обасипа те небројеним другим тштањима — често неприкладним — а све у знак уљудности. Али ће се наћи увређен, ако га запиташ за здравље његове жене или деце, Кад му уђеш у кућу, а ти скидаш шешир с главе ; он пак брже боље покривч своју главу пре но што ће да те прими.... и тресе своје сопствене руке, место да се маши твојих ... Ми нерадо говоримо о смрти, а Китајац показаће ти с поносом неколико дасака, које су му синови поклонили, и из којих ће му се склопити мртвачки сандук. Китајац се облачи у бело руво, кад је у жалости. Књиге се китајске почињу онде, где се наше завршују, јер они пишу с десна на лево и одозго доле, у вертикалним ступцима. Наслов књиге, у место да се ставља на челу стране, штампа се на њеном доњем крају. Стране се не обележавају озго, већ оздо, испод наслова, који се на свакој страни понавља Белешке (ноте) не мећу се, као у нас, при дну, него на врху стране. У школи ђаци, који се пропитују, не гледају у очи свом наставпику, већ му окрену леђа ; тако и китајска реч иеј, изговорити, првобитно значи окренути неному леђа. '| Носила, којима се у Китају и Источној Индији служе место кола. Уредн,