Prosvetni glasnik

402

шкој скупштини, учествујући у њој као први нредседник градаМагдебурга, задивпо цара Фердинанда III и све скупљене киежеве. Он је између две склопљене шупље полукугле , од једнога рпФа у пречнпку , прпењем ваздуха нз њих сгворпо безваздушап простор, п 24 коња не могоше их раставити; ади чим је одврпуо славпницу и нустио ваздух у шупљину,. полукугле се врло лако раставише. Тако је Герике сасвпм различитим путем дошао до открића ваздушнога прпгиска те је и оп умео објаснити те појаве — донде приписиване природиној „грози од пра .Јнине" — као дејства ваздушнога притиска. На плећима Торичелијевим, Паскаловим и Гериковим стајаху сада ЈРоберт Бојл (Воу1е) у Енглеској и Маријот у Француској , који су, и то нрви год. 1660-е а други 17 година доцније, поставили пстонетан закон о еластичности ваздуха, иознат у аеростатици под именом Бојлова или Шаријотова закона. Бојл бејаше човек имућан и независан, те је своје време могао употребити које на читање Св. Писма, ради учвршћења у вери хришћанској, које оиет марљивпм студијама у фпзпци и осталпм природним наукама. Резултат овога Бојлова рада у два правца бејаху с једне стране морална и верска проматрања и побожпа завештања, а с друге стране изврсне прибелешке о јестаственичким посматрањима. Он је наставио Герикове огледе и проучавао је распростирање светлостп, дејствовање магнета кроз безваздушни простор и кључање загрејаних течности при разређпвању ваздуха. Еао претеча хемпјских анализатора ваздуха, Бојл је показао, да се при сагоревању тела трошп један део атмосФере н да је производ сагоревања тежи од тела које је спаљепо. Испитујући понашање барометра под реципијентом ваздушнога шмрка и у збијеном ваздуху, он је пронашао — по њему иазвани — закон: да, при једнакој температури, притисак неке количине ваздуха стоји у обрнутој сразмери према запремини, или у цравој сразмери према густпни ваздуха, т. ј., другим речима: да је пропзвод из запремине неке одређене количине ваздуха н њеног притиска на површпнску једппицу судова дувара равна сталној (константној) количини. Овај је закон Маријот, који га је нронашао другим путем, год. 1677 -е ставио на чело својој књизи о ваздуху. Разним огледима Маријот је дошао до закључка, да, кад се мала количина ваздуха одвоји од остале атмосФере тако потпуно да нпје впше нелосредно изложена притиску атмоСФере, да у том одвојеном делу ваздуха влада нстп напон, који је имала и атмосФера, из које је она

мала колпчина ваздуха издвојеиа. Маријот је напунио једиу Торичелијеву барометарску цев само делпмцце живом тако , да је у цевп остало још ваздушног простора. Он је измерио запремнну овог затвореног, од атмосФерског папона независног ваздуха, извршио је Торичелијев оглед и Измерио тада нову запремину ваздуха, која је ностала шпрењем у цевп затворенога ваздуха и којој је Маријот могао одредпти напон из разлпке између барометрова стања и висине живина стуба у цеви. Ова је разлика била равна иоловини барометарског стуба, ако је запремпна затворенога ваздуха, дизањем Торичелијеве цеви, постала дваиут већа, а треЛ?ти баромзтарског стуба, ако је првобитна занремнна ваздуха заузпмала трииут већп простор. За испитпвање сабијенога ваздуха, у смислу овог закона, Маријот се послужио једном натегом с вертикалним крацима. од којпх је краћп био напуњен ваздухом и запушен. У дужи, горе отворени, крак синана јежива- У тренутку, кадјежива испунила ону везу између оба крака натеге и тако ваздух у затвореном краку одвојила од атмосФере , тај одвојенп ваздух стајао је под прптиском атмосФере. Даљим досппањем живе, затворени се ваздух поче сабијати п то тако, да му је запремнна смањена на половину, кад је притисак усутог стуба живе бпо раван стубу барометрову. Ваздух у запушеном краку натеге стајаше тада под првашњим атмосФерским прптиском п толиким истим притиском живина стуба, дакле иод двапут већим од првобитног. Да би се оваквим огледпма — које су доцније Араго и Дилон (Би1оп§) поновплп у кули парискога колежа Непп IV, све до притиска од 27 атмосФера могли постићи псправни резултати, потребно је: прво, да се и температура узме у обзир; друго, да у затвореном ваздуху нема влаге, јер би се ова при сабијању претворила у воду те тако сметала тачностп резултата. Још Бојл је опазио, да се дешавају одступања од овога закона. Њих је, у нашем веку, испитивао Ренб (КедпаиИ), на је нашао, да су она за атмосФерскп ваздух, за азот и водонкк незнатна, али да су већа за угљену киселину, кад је напон између 1 и 20 атмосФера. Може се узети, да је Бојловим и Маријотовпм радовима завршен први велики одсек у открићу ваздуха. Ваздух, као тело, бејаше открпвен, мерен; одређена му је растегљивост и доказана му је важвост за животне Функцпје и за многе појаве у анорганској природи Алијејошбило непознато: чиме ваздух врши тај свој утицај. Знало се само за ваздух, као једно тело. Да се овај проблем реши и да се продре и у хемијску прароду ваздуха — у томе се успело тек у другој ноловпнн прошлога