Prosvetni glasnik

410

КРИТИКА П

БИБЛКОГРАФИЈА

називао се Дионис [Лмрувод), а ДионизиЏ долази од Огопу&Га-огит , што означава светковине богу Дионису у Атини. Стр. 70. и 71. прави од Пелоаонес придев: аелоаонешни, место аелоионески. На 72. вели на једном месту, како је Алкибијад пообаљивао и скрхао многе статуе бога Херме (или Меркура). Према томе излази потта^уиз Херма, а код старих Грка бог лукавства и трговине звао се ' Ео[мјд= Хермес и т. д. Осим ових замерака овом одељку има још једна, и то врло замашна. Онај пр^и део, онај тако рећи улаз у историјску науку или у Општу Историју, или они претходни појмови, потребни за разумевање историјских појава, овде су дотакнути са две три речи. Овде се врло мало помиње о значају земљописа и хронологије за Општу Историју. Затим је изостављен један одељак, који је врло важан и који никада не сме да изостане из једнога уџбеника за Општу Историју. У овом уџбешшу нема ништа о престоријском добу. Нема ни онолико колико има у Историји г. Бож. Прокића, најпосле ни онолико, колико у Историји г. Ловчевића. По моме схватању, о преисторијском времену у Историји говоре врло мало и г. Ловчевић и г. Бож. Прокић у својим књигама. Мени се чини да је потребно , ради органске везе у целој историји, задржати се више на преисторијском времену , но што су то учинили и г. Вож. Прокић и г. Ст. Ловчевић. У преисторијском времену човечанске прошлости налазимо прве и најстарије појаве људског живота. Тамо су први зачетци религије, први зачетци језика и друштвених организација. У преисторијском времену налазимо почетке свију друштвених установа, свију културних појава у своме зачетку. У преисторијском времену немамо државе, али имамо постанак брака и породице, постанак задруге, генса, Фратрије и пле • мена, постанак религије и разних религиозних култуса; имамо постанак и развитак својине, постанак првобитних култура и индустрија , постанак сточарства и земљорадње и т. д. У преисторијском су се времену развиле људске расе, и оно обухвата огроман део Опште Историје. Оно обухвата дивљаштво и варварство рода људскога, које је трајало кроз небројене векове, а историјско доба тек од постанка државе, за коју се мисли, да није баш тако стара. Поред тога, што је потребно поклонити преисторијчком добу коју страпу више но што Су то учинили г.г. Ловчевић и Прокић, те да се у једном уџбенику постигне органска целина, потребно је и ради других околности.

Још у оцени првога уџбеника, Диријеве Историје средњега века, рекли смо какву важност нма Историја Општа у нашем васпитном систему. Поред развијања памћења, норед утицаја на срце и душу ученика, норед развијања душе ученикове да заволи врлину а да мрзи порок, Историја треба да развија и мишљење. Ученику треба дати маха да о многим стварима сам мисли. Чини ми се да ће се то постићи најбоље оним делом Опште Историје, који у себи има највише занимљивости , и који највише привлачи пажњу ученика. Ретко који одељак Опште Историје интересује масу ученика, као културии део Историје, који је на жалост у овом уџбенику најмање заступљен. Особито занима памет ученика постанак језика, постанак религије, постанак каста и појединих култуса — обреда и церемонија, постанак задруге, племена, и утицај тих установа доцнијена поједина племена па и народе. Кад се деци-ученицима говори о томе, па у ма ком делу Историје, и код ма ког народа, деца-ученици се сви уозбиље, настане тишина, пажња у највећем степену, и прате сваку реч, сваки покрет наставника. Свака мина на лицу наставниковом огледа се на њихном лицу. У том тренутку наставник је постигао оно, што је потребно за известан успех, и оче сјајне очи ученика дају му снаге и воље да са још већим интересом и још већом занимљивошћу настави излагање Факата историјских. Оваким начином деци се још у самом почетку омили предмет, а тиме се много успева, кад ученици заволе предмет. А за тај посао ниједан део историје нема такве примамљивости као нреисторијски. Ту је често пута остављено наставнику и ученику да многу и многу празнину попуњују сами својом маштом. А то много значи за ученике, да они почну о стварима самостално да суде и да мисле. Осим тога, кад се бар у најкраћим потезима проучи преисторијско доба, онда ће многе и многе ствари постати схватљивије и разумљивије у самом историјском времену. Исто тако и у погледу националног васпитања, у погледу развијања патриотизма, згодно је преисторијско доба. У том времену Опште Историје може се рећи све оно, што се зна о животу Словена у заједници, па дакле и Срба у старој својој отаџбини. Ту се могу истаћи многе и многе заједничке особине Словена у опште, а специјално Срба, те још тиме у почетку изучавања Историје развити код ученика заинтересованост за своје племе, за свој народ. У III разреду гимназије ученик је још дете и те ствари не схваћа. Зато је нотребно, да се Историја Срба понови у Општој Историји, и да буде средиште Историје Опште, око које се врзе