Prosvetni glasnik

451

јестаственице мана Правила и осетна празнина у образовању матураната. 2. Годишњи исаити. У овој ггошазији је бпдо •и још има више ученика, но што би их збиља требало и могло учити. У првим годинама по отварању гимназије врбован је за њу што већи број ученика, а и доцније је превдађивала та тежња, и правида се од гимназије народна школа — правац, којп н сад пма својих представника међу наставнпцима. Осим тога, пз пдеменптих, патриотских раздога жедело се да што више ученика прођу бар кроз ниже разреде гпмназпје, те се нпје узимала виша скада при испитивању и давању оцена; и тај иатриотски иравац пма и сад својих заступника. У гимназпјској настави не може бити тпх обзира; то је школа, која има свој карактер и знају јој се задатци. У седници, коју је Г. Директор по мојој жељи сазвао, ја сам без нарочитог овдашћења од Господина Мннистра а држећи да радим у духу упутсгава, нрепоручио г.г. наставницима, да уопште узму вишу скалу при давању оцена. Та виша скала да се одмерава према овим гледиштима. У колико се може да види п кад се поуздано видп, свршавати што раније са оним ученнцима, који немају смисла за више студије. То је онај тпп ђака, што на сплу, на правди Бога, учп и, нровукавши се кроз гимназију, још дакше прође кроз Велику Школу, улази у државну службу и производи денресије на свима пољима. Њих познаје и цедо њихово мдадо друштво, наставници ваљда још пре и боље. Осим тога, ученике са кодебљпвим, непоузданим знањем не треба пуштати у старпје разреде. Изгледа ми да је већина наставника тако и поступала, и по томе ће Вам бити објашњив резултат наставе за ову годину, који, по оценама судећи, не изгледа сјајан. Тим ће Вам, Господпне Министре, бити у многоме објашљене и жадбе иротив наставника ове гимназпје, ако бп пх било. 0 наставницима и настави сам рекао своје мњење. Још желпм нарочпто истаћи ваљану наставу нз природних наука, п оддичан утисак је учинида на ме и настава из Француског језпка. Наставник последњега предмета је од скора у овој гимназији и већ има да покаже одличне резудтате. Еако су живи језици од највећег значаја у гимназијској настави, а ми имамо за њих мадо способних наставника, слободан сам обратити на њега пажњу Господина Министра. Наистој висини стоји и настава ■ФидосоФСке пропедевтике. Наставник тога предмета испитима ме је уверио (и ако је за све време испита енергично по школи шетао), да ђаци седмога разреда могу ући у ФилосоФСке спекулације. Зато сам (поред других разлога) противан мњењу о укидању

ФилосоФСке пропедевтике, како је предложио мој поштовани колега г. д-р Ј. Туроман у својем лањском извештају о I беогр. гимназији. У ову гимназију није доспео ниједан наставннк, који је слушао геограФију на Великој Школи. Њу предају самоуци, држећи се до детаља Карићева уџбеника. Настава је онаква какви су ти уџбеници, и срећа је што су они врдо добри. Ади таква метода доноси собом да у настави има доста механизма. Жедео бих, да се у гимназијама, где још нема сдушадаца геограФије са Велике Школе, даје настава из Физичке геограФије у II и математичке У "V Р аз Р е ДУ проФесорима природно - математичке струке. Женска школа у Нироту врло добро напредује. Благодарећп иожртвовању наставника и дпректора пиротске гимназије, који у њој бесплатно раде, и вредноћи једне једине наставнице, ова ће школа постати значајна за тај крај Србије. Бићеврлокорисно, ако се у њој отворе и даљи разреди. Ми • сдпм да је овде допуштено упети у школу и патриотских обзира и народњаштва, за којима се чезне у пнротској гимназији. IV Алексиначка и књажевачка нижа гимназија Опште напомене о настави и наставницима вреде и за ове ниже гимназије. Падомије у очи, даученици у Адексинцу рђаво владају књижевнпм језиком, готово лошије но у Нироту. Ваљана је у овој пижој гимназијп настава вз прпродних наука; особита је заслуга наставника, што је ученике упознавао са Флором околине и обучио их да лако по Панчпћевој Флори одређују биљке. Физика се свуда доше предаје (најбоље у пиротској гимназији), на и исти наставиик, који јестаственицу с успехом предаје, показаоје из Физике слабије резултате. Он се често задовољава ђачким одговорима, који су речи, још пису објашњења, из којих би се видело разумевање. II иначе овај наставнпк мало полаже на методску страну наставе. Особито јенепрпјатно што ради подсећања додаје ђацима пода речи, и они онда редовно ону другу подовину изговоре. Настава из географије јеуШи IV разреду врдо добра. Наставник, директор, особитоје добро обрадио са ученицима српске земље, и једино овде нису му тачни податци (уџбеник је у том погледу застарео) о висинама, простору и становништву. У првом разреду нису утврђени основни појмови из геограФије. У књажсвачкој нижој гимназији ваљана је настава из српског и немачког језика. Полагано је довољно пажње и на писмене ђачке задатке, и врло