Prosvetni glasnik

454

ИЗВЕШТАЈИ ИЗАСААНИКА НА ИСПИТИМА

Сви су наставници прешли одређене програме, осим г. Кубуровића из Француског језика и г. Н. Никодића из Опште историје, а из узрока, што су за неколико месеца доцније почели предавааа. 2.) Распис Господина Министра о уџбеницима доцкан је стигао, јер су ђаци већ билн набавили књиге, па зато и није могао бити потпуно изведен; а једним доцнијим актом Госиодин Министар је и сам одобрио: да за ову шкодску годину остану уџбеници који се буду у школи затекли. 3.) У вишим разредима говоре ученици са разумевањем, али у нижим налази се по мадо још онога певаља, које деца доносе из основне шкоде и које изазива у сдушаоца сумњу да деца све оно и разумеју што говоре. 4.) Испитивање ученика правидно је, само је оцењивање сувише гадантно. У чачанској гимназији био сам принуђен модити г. директора, да због овога опомене поједину господу наставнике. Овом гадантном оцењивању требадо би стати на пут, јер се једном осредњем ученику неће повећати воља за учењем тиме, што ће му се дати врдо добра оцена, кад засдужи добру. Овако оцењивање могло би се зар у нижим разредима још и трпети; ади већ од четвртога требадо би оцењивати ђачки успех много строже, па што није за шкоду, нека је раније напусти. 5.) У шкоди је добар поредак а и вдадање ученика је добро. 6.) Општи је успех шкоде, како у научном тако и у морадном погдеду врло добар, а особито овогодишњи VII разред на испиту зредости показао се врдо добро. Само је успех из иртапа слаб. III. Мишљења сам: Да би 1) требадо одмах прописати наставни програм за реадку сдичан гимназијском. 2.) Кабинете попунити, јер су у жадосномстању. 3.) Избацити из наставног програма снецијадно стручна цртања: архитектоно и топограФеко. 4.) Изравнати реалку са гимназијом и ио броју разреда. 5.) Спремне наставнике за цртање послати у Ужице. 6.) Наредити да се предаје гимнастика. 7.) Наставним програмом наредити: да се и у вишој реадци поново учи биолошка група природних наука. 8.) Наредити да декар ученике стадно прегдеда, и то бар 10 пута годишње, и о томе водити евиденцију. Ово преддажем из узрока, што сам видео: да су ученицп у свима школама махом слабуњави п бодешљиви, и да се на чистоћу теда не обраћа бог зна каква пажња.

9.) Увести Њијену као обавезан предмет. Игијену, науку општег образовања, треба учитп још у средњој школи и то баш у оном критпчном времену, кад деца почну немидице упропашћавати своје здравље. Ту јој је место, и ако би се овде предавада како треба, од ње бн било Фактичке користи. 10.) Наставнике не премештати, јер од овога настава највише пати. У чачанској гимназији, због ових иремештаја, ове године променидо је се 5 наставника за Немачки језик. IV. Средња школа у Ужицу мора остати и несме се никако укидати из више важних разлога: 1.) Због ведиког броја ђака, које ова шкода увек има. 2.) Крај је сиромашан, па^му није могућно шиљати своју децу на шкодовање у места, где је много скупље живети но у Ужицу. 3.) Ово нам је најудаљенији крај на југозападу отаџбнне и он не сме остати без једног просветног центра, као што је средња шкода. 4.) До окупације Босне бивадо је доста деце, која су из Турске додазила у Ужице у школу; ади од како је босанска вдада ово забранида, број оваких ученика, и ако се је смањио, опет нпје сасвим нестао. И данас има око десетак деце, која су с оне стране наше државне границе и о којој морамо водити рачуна. Мени се чини, да би овде у Ужичком округу једна иди две ирактичне сточарске шкоде могде донети огромних користи. Жалосно је, кад се мора признати, да је у Ужичком округу, поред све изврсне стоке, врдо ведика редкост добар сир, а ово бн могао бити најудеснији артикад за извоз. — Консервирање меса је још тако примитивно, да овакво, какво- је сада, не може никада бити озбиљан артикад за извоз. А свему овоме је узрок незнање, јер народ нема од кога да се чему бољем научи. Кад би се оваке пољопривредне шкоде, ади само арактичне . а никако теорнјске, — подигле, онда би се и број ђака у нижим разредима смањио. Сада у оба нижа разреда има парадедних одељења са преко 170 ђака у једноме разреду. Чачанска гимназија. — I. У овој гимназији био сам од 14.—18. и од 21.—26. јуна. На испитима, који су држани према утврђеном ирограму н раснореду, видео сам: 1.) Да су наставници прегади цео наставни програм, осим г. Мих. Ристића, који веди: да је програм из Физике врдо велики и да се са 2 часа педељно не може свршити. Зато је у децембру добио још један час недељно више за Физику. 2.) Да је распис о уџбеницима доцкан стигао. 3.) Да ђаци разумеју оно што говоре.