Prosvetni glasnik

524

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ГЛАВ. ПЛАНОВИМА ЗА ДЕОБУ ТУР. ДАРЕВИНЕ

би имао овог моћног савезника уза се у тешким ириликама које су претиле да настуие. С тога писаше Адександру да је готов да се с њим сиоразумо о вазкним питањима. У разговору с Коленкуром Адександар рече: „Турци су нарушили примирје на више тачака, па тако и са Србима, ја њих не могу маиустити, јер су и они ту обухваћени." Адександру се чинило да је већ дошдо време да се остваре сва његова надања која је полагао у савез с Наподеоном, па с тога пожури на састанак, који беше у ЕрФурту заказан. Дође најзад и тај дан. 27. септембра 1808. г. састадоше се најљубазније два велика сувереиа још једном после тилзитског мира. У ЕрФурту, у сред многобројних свечаности, ручкова, балова, позоришних представа и т. д., што Наподеон приређиваше из почасти према своме савезнпку, Шампањи и Румјанцов започеше дипдоматске конФеренције. Али какво изненађење! Место говора о нодеди турског царства Шампањи, представљајући тадашње подитичко стање у Европи, изађе с мишљењем: шта треба да чине два савезна суверена те да се одржи мир европскп, и шта треба предузети ако се до мира не може доћи. У том смислу и преговори отпочеше. 12. октобра потписаше оба министра тај нови уговор о миру, који такође беше тајан. Ту се каже да цареви свечано обнављају свој савез и да се обвезују заједно рат водити и мир закључивати. Сви снови о деоби Турске одоше у ветар; Русија доби само Финску, Влашку и Моддавску, ади с тим, да призна Француској сва њена освојења и стање које јо Наподеон створио у Шпанији. Бојећи се да се Порта не бацн у наручје Енглеској, Наполеон је, место да је подели са својим савезником, ујемчио њен интегритет. ,Обе стране уговорачке" —■ веди се ту — „обвезују се да одрже интегритет остадих провинција турскога царства, не хотећи саме што предузимати нити допустити да други когод што предузима против ма ког деда овога царства, што не би било претходно предвиђено." 1 ) Ето тако је Русија терала зеца, а истерала вука; тражида поделу турске царевине, а морала да зајемчи њен интегритет. После састанка у ЕрФурту извесно је, вели Татишчев, морала наступити велика промена у односима између Александра и Наполеопа. Ентузијазам од Тилзита беше се већ стишао и уступпо место хладном размишљању и рачуну. Цар руски увидео је своју погрешку, којим је ишао на то да стекне. у цару француском по што по то искреног прија') ТаЉ<,зсћеЈГ: А1ехап(1ге е1 ^аро1еоп... р. 452—3.

теља, с којим би поделио владу над светом. Он се могао потпуно уверити да Наполеона не руководе осећаји пријатељства, већ разлози државни. С тога се он сад одриче својих „великих планова", стекавши уверење у ЕрФурту, да Наполеон није на то нпкад озбиљно нп мисдио. Па с тога, кад у почетку 1809. год. Наподеон опет нешто помену о подели турске царевине, Адександар рече сасвпм отворено Коденкуру : „Ја не желим повећања с оне стране Дунава, нека Турци остану где су. Они су ту потребни за мир европски." Тако се сврши знаменити састанак у Ерфурту, од кога се у своје време у Европи више стрепидо него ди од мира тидзитског, а с њим пропаде и знаменити други пдан о деоби турске царевине, који смо ми овде желели представити. Од тога времена пријатељство између двојице најмоћнијих суверена постаје све хладније и хладније, док се најзад није дошло до најжешћег рата (1812) између двојице негда најбољих савезника и пријатеља. Тре^и љлан за деобу турс^е царевине, Видели смо, да је први пдан Русија била предузеда у споразуму с Аусгријом, а други заједно с Француском: у трећем пак она ради на томе, да у друштву с Енглеском постигне оно, што с ранијнм савезнпцима није могла извести. Од револуционарних покрета 1848. годинеједино је остала поштеђена Енглеска, на острвима велико-британским, и Гусија на копну европском. 0 Турској већ и да не говоримо, јер је она увек имада пуне руке посла, ако не у Европи, а оно у Азији. Па с тога баш, што је цела Европа, осем Руспје и Енглеске, била изнурена реводуцијом од 1848. године, цар се Никола и обратио на Енглеску Д а У Друштву с њом раскрсти једном на свагда с Ћ болесним човеком." У време, када се питање о светим местима беше толико распадидо, да је већ почедо да прелази у кримску војну, десише се знамените изјаве руског цара Николе енглеском посланику на руском двору, Сир Хамилтону Сајмуру. Ове се изјаве тичу опет Турске и тадашњих прилика, као п ноложаја који треба да заузму две најсплније државе тога доба, Русија и Енгдеска. , Енглескн посланик иише својој влади, да је у вече 9. јануара био позван у палату велике кнегиње Јелене, где је имао нридику с царем говорити. Цар је отпочео говор тиме, што је изразио ведико задовољство што је вдада енгдеска стадно конституисана*), пожели министарству дуг век и замоди *) У енглеско коалиционо министарство стунио је и лорд Абердин.