Prosvetni glasnik

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА

подмирењу ове потребе у нас у Србији. 1 ) А колико је томе иомагала в семинарија (( , види се и из овога, што се скоро четрдесет година од установљења ни један предмет педагошке садржине није у њој предавао. Тек 1863 године. кад је она добила у главноме своје данашње уређење, уведени су у њу предметп: »Психологија с Физиологијом, Логика и Учитељски Метод а , иа је последњи опет дуго био празно слово на хартији. Да би се доскочило овој невољи у неспремности наставника позивани су и с оне стране Саве и Дунава учитељи на аредавања, где су поучавани како да предају у школи. Ова предавања држали су им директори и школски надзорници. У наредби за ова предавања у Србији(1838) изриком се вели, да ће се ово чинити » докле се и аедагогимеске школе за изображавање будућих учитеља у нас гу Србији не заведу . (| Па и у закону о устројењу главног Фонда школског од 15 Септ. 1856 год. у члану 1. вели се: »из овог Фонда издржаваће се све основне школе и економическа школа у Топчидеру, као и завести се имајуАа аедаго?ическа ткола, у којој ће се васиитавати и изображавати учитељи основних гикола. а Али се још дуго морало чекати на то, и учитељски кадар попуњаван је и умножаван најразлнчнијим елементима. II Чиниоци који су је извели Године 1865 послан је у Немачку први питомац државни за Педагогију. Тада је био министар нросвете Цукић. У Срба преко Саве и Дунава беше веома изашао на глас са својих предлога за реФорму народне просвете Др. Ђ. Натошевић. Цукић позове Натошевића у Србију и стави му у дужност да прегледа школе у њој и да каже шта би ваљало предругојачити и поправнти. Натошевић обиђе велики број школа и поднесе тако неповољан суд о њима, да је многе и увредио. »Оштрина овога суда, вели Милићевић, могла је повредити многу осетљивост али свакојако долазак овога човека и његова оштра критика била је од велике користи српској школи." 2 ) Ово је било 1867. А одмах идуће године 1868 3 ) дође за министра просвете Црнобарац, који састави комисију, која је имала да проучи извештај Натошевићев и предложи нзвесне реФорме. Али топчидерска катастроФа 29 Маја обуставила је за неко време сву радњу на народној просвети. Натошевић је иступио из државне службе и отишао из Србије, а за министра просвете дође Дикитрије Матић. Он састави другу школску комисију много

') Занимљиво је, да је све до новога закона нашега о основнпм школама и регулисааа плата учитељских веома мало кандидата учитељских из ове школе прелазило овамо нама у Србију. Положај учитељски у Аустро-Угарској, значи, био је много бољи. 2 ) Ист. Пед. стр. 540. 3 ) Ове је године проглашена и слобода новога правописа. већу, која се бавила питањима из свеколике школске области и радила је годину и по дана. 1 ) Матић је свом душом био одан школи. Особито се заузимао, да се и у Србпји установи учитељска школа. „Она је, вели Милићевић, била његова »драга жеља.® У томе су му били десна рука и речима и делом његови вредни секретари Милан Ђ. МилиКевић и Милорад Г1. Шаичанин. Први је тада био највећи радник на пољу педагошке књижевности у нас и уређпвао је педагошки лист „ПЈколу 11 , 2 ) у којој су штампана и одатле оштамиана многа прекрасна дела у књпжевности нашој и ширене мисли о школама, важности, уређењу и бољитку њином. Други је био нарочито послан, да проучп уређење учитељских школа у Немачкој. У томе се вратио из Немачке и дотадањи државни питомац Стеван Д. Поиовић , и дошао Петар КариИ из Русије. Радњом ове неколицине људи п келике школске комисије изиђе закон о установљењу учитељске школе. У спроводном писму комисија вели: Комисија се, због важности коју основне школе за образовање народа у опште имају, подуже забавила при уређењу тих школа, пак како је увидела, да не ће моћи бити до Ферија готова с прегледом пројекта за све наше школе, то је закључила да за сада остави све -друго на сграну и да иређе на уређење учитељске школе, т. ј. оног института, који у нас још не иостоји а који је од највеће важности, јер ће основне школе истом њиме добити свој најздравији темељ. Да би се пак сазнао одношај у коме има гимназија да стоји према учитељској школи, то је комисија, на основу предлога који је израдио савет београдске гимназије, одредила све оно што ће се учити у четири разреда ниже гимназије и по том је иретресла Ђ иредлог о уређењу с( саме учитељске школе, који је израдило министарство иросвете и црквених дела"... (»Школа® за 1869. стр. 320.). Занимљиво је, да је овај »предлог® веома мало мењан и у комисији и у самој скупштини. Ипак је закон о уређењу учитељске школе донесен тек друге јесени, 5 Октобра 1870. III Закон и прво уређење 1. За^он. С тога што се у многоме доцније одступало од првобитнога уређења, а у главноме закон је остао исти и до данас, ми ћемо најбоље прегледати раз') Почела је 30 Марта 1869. Били су чланови: Др. Ј. Панчић, др. М. Снасић, ТЈ. Малетић, прота Н. Поповић, Ст. Бошковић, Б. Вујић, М. Ђ. Милићевић, II. Срећковић, А. Чумић, А. Васиљевић, Ст. Здравковић, М. Зечевић, Ст. Новаковић, М. Миловук, А. Ристић, Ж. Жујовић, М. Валтровић, П. КариА и Ст. Д. Поиовић. Овог истог дана ире подне отиочео је своја ирактична, иредавања из рачуна г. Ст. Д. Поповић у школи код Саб. Цркве, а у присуству министра просвете Д. Матића и намесника Ј. Гавриловића. 2 ) Почела 1 Септембра 1868.