Prosvetni glasnik

НЛУКЛ И НАСТАВА

101

НАУКА И НАСТАВА

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОДИ ОД Јов. С. Јовановића УЧИТЕЉА И УИРАВИТЕЉА УЧИТ. ВУГСА ЗА ГУЧШ1 ГАД. (НАСТАВАК) Одмах иосле Коменскога јавља се: Џон Лок (1622—1704) велики иедагог и философ . У своме делу „Мисли о васиитању" Л_ок тражи, да сваки одраслији ученик изучи ао један ирави занат, иа шта више и два и три, али један сасвим добро". Своје мисли увек је заступао са здравственог гледишта, јер је у телесном раду тражио душевни одмор и обратно — а то је иотребно за сваког грађаиина. Ну, он не захтева и ирави занат ради заната, већ ради одмора, као корисно и здраво занимање. Он препоручиваше за сеоски сталеж практички рад на њиви, у пољу и око стоке, а за варошки ове занате : столарство, дрводељство, моловање, арераду метала и друге корисне вештине. За овим се јавља: Руео (1712—1778). Он је мпого одрођеније изашао у своме „Емилу" с мислима о ручном раду као о васпитиом среству. Деца, по његовом, добијају нреставе п појмове од онпх ствари, које су сама начиннла, и то много јасннје и потпуније, него кад им се само речима казује, или поуком других. Код њега је ручнп рад срество за развијање духовне снаге, јер се разум не нотчињава ропски туђем аукторитету. „ Чула нас уче, да иознамо уиотребу наше снаге, односе нашега. тела ирема околним иредметима и уиотребу оних ал.атака, које нам је ирирода дала. Наши ирви учитељи, то су наше руке, очи и ноге. Ставе ли се књиге на место ових, онда не учимо да расиознајемо, него само туђглм знањем да се служимо; онда нас уче много да верујемо а никад и ништа да знамо. Да бисмо научили да мислимо, мора.мо наше чланове тела, чула и органе вежбати, јер> су они справе нашега разума". Он дакле захтева ручни рад, да бисмо били самостални у мишљењу, а тражи стручан занат, да бисмо били независни грађани. Он иде тако далеко, да и од самих дарева тражи специјалан занат. „ Ја захтсвам занат, један ирави занат, чисто механичку вежбу, где руке више раде

но глава, су чим се истина неће стеИи богаство, али који Ие богаство учинити излишним". II није никако чудо, што после оваких мисли видимо хиљадама племлћа с разним занатима, а међу њима и .Лудвика XVI с браварским занатом, који захтевима Русовљевим следоваху. . Шта. мој син на занат ?... Шој син занаџија ?. . Госиодине, шта мислите Ви ?!..." Ја мислим, госиођо, боље но Ви, који би хтсли да га тако васиитате, да није у стању да буде ништа више, но какав лорд, маркнз, владар, и једног дана мож'да вишс но и — ништа. Ја хо&у да му ирибавим један ранг, који неЛе моЛи никад изгубити, који Ке му увек ирибавити иоштовање : Јахоћу да га ваепитад за човека! 1'екли Ви шта хоћете, али Ке он с овом титулом наћи много мање равних себи но са свима онама, којс ће од Вас добити!..." Русб тражи у своме „Емилу" да се ученик иаучи вежби разума, разумевања и расуђинања и вежби употребе удова с разумом, па тиме да се створп биће, које мисли и ради. Ове васннтне идеје биле су впше за домаћу, појединачну наставу, и оне су иотребне на домовима, јер Русо беше проповедник иојединачне наставе, па се с тога и она опробала у пракси, само на племићским домовима, а у школи не. Наскоро за њим јавља се отац Филантроииста, који нрви заведе ручни рад у школи Базедов (1723—1790). У његовој школи, норед умне наставе, беше заведена радионица, у којој су рађене ствари столарске и стругарске, повезивање књига и картонажа. Овим је хтео да одржи везу између тела и душе, која беше оптерећена једностраним занимањима. По њему, виши сталежи за то прибегавају најлуђим и најшкодљивијим стварима, што не знају, сем читања и писања, ничим другим да прекрате време. Салцман (1744—1811) је тражио, да деца уче п раде телеспо збиљски, јер телесна сиага треба да се вежба, да не зарђа. Он руке назива најилеменитијом алатком човековом, јер без руке човечији ум пе уме ни мало да покаже своје моћи. Поред тога и сваки племић треба да зна занат, јер може доћи време, када ће му требатп руке, а он их неће моћи употребити. Деца по нрироди теже да праве по штогод рукама, и то је добро; јер се не уче разврату и лењости већ раду. И код Салцмана вндпмо Русовљеве идеје готово свуда у његовим списима.