Prosvetni glasnik

191

Академију у Иетрограду и да, нрема томе, има прописне квалификације за иредавање оогословских наука. VI Прочитано је иисмо г. Министра просвете и црквених послова од 5. овога месеца, ПБр. 3162, којим је спроведена Савету на оцену модба гђе Једене Кара-Матићке, учитељице, која је молила да јој се неке године привремепе учитељске службе уваже у сталне. Савет је одлучио : да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу и документа нроучити па по том Савету реФеровати о ономе за што молитељка моли. VII Прочитано је нисмо г. Министра просвете и црквених послова од 12. овога месеца, ПБр. 8633, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Ђ. Анђелковића, директора I београдске гимназије, који је молио да се „Мочникова Аритметика" и „Мочникова Геометрија" за, I и II разред средњих школа, које су провели г.г. Ђ. Анђелковић и Драгомир С. Обрадовић, проФесори крагујевачке гимназије, — приме за уџбеник у поменутим разредима. Савет је оддучио: да се умоле г.г. Стеван Давидовић и Петар А. Типа, проФесори, да изволе обе ове књиге прегледати и Савету ре1 >еровати о томе, да ли су оне добро преведене. VIII Прочитано је писмо г. Миннстра просвете и црквених послова од 12. овог месеца, ПБр. 3676, којпм је спроведена Савету на оцену молба г. Јаћима Н. Стевовића, предавача I београдске гимназије, који је молио за одобрење да се могу употребити за уџбенике „Мочникова Геометрија" за III и IV разред гимназија, превео Ј. Н. Стевовић, и „Мочникова Аритметика" за III и IV разред гимназија, превео К. Стојановић, проФесор. Савет јеТодлучио: да се умоле г.г. Стеван Давидовић и Петар А. Типа, проФесори, да изволе обе ове књиге прегледати и Савету реФеровати о томе, да ли су оне добро преведене. IX Прочитана су писма г. Министра просвете и црквених иослова од 14. и 21. јануара и 21. и 26. фебруара ове године, ПБр. 749, 26550, 1110, 1556, 2835 и 2985, којима су спроведене Савету на оцену молбе Чедомира Маринковића, ђака V разреда гимназије, Милана Урожевића, богослова призренске

Богословије, Љубомира Јовичића, ђака Вел. Школе, Владимира Петковића, ђака Велике Школе, Петра Савића, ђака Вел. Школе, и Милисава Маринковића, ђака III разреда Учитељске Школе, који су молили за једно упражњено место благодејанца Фонда пок. владике Вићентија Красојевића. Главни Просветни Савет одлучио је: да се умоле г.г. Божидар Прокић, проФесор Вел. Школе, и Јеврем А. Илић, проФесор Богословвје, да изволе све ове молбе и документа нроучити и Савету реФеровати о томе, који би се од поменутих кандидата могао изабрати за благодејанца Фонда нок. владике Вићентија Красојевића, нрема расписаном стечају од стране министарства просвете и црквених иослова и према правилима за давање благодејања из тог Фонда. X' Прочитан је реФерат г. д-ра Стевана Марковића, проФесора Велике Школе, о „Експерименталној физици " за средње школе, коју су по Е. Јохману и 0. Хермесу израдили г.г. Бор. Б. Тодоровић и Владимир Зделар, проФесори, и која је поиуђена за уџбеник у вишим разредима средњих школа. ГеФерат г. д-ра Ст. МарковИћа гласи: Главном Просветном Савету. У одговор на норуку, којом ме изволио одликовати Главни Просветни Савет, имено да ја упоредим Јохманову Физнку ^ преводу г.г. Бор. Тодоровића и В.1. Зделара са Хандловом Физиком, која је данас уџбеник у вишим разредим I наших средњих школа, и да кажем сво.је мишљење о томе: „које би од ова два дела било боље употребити као уџбеник с обзиром на мање поправке" — част ми је одговорити следеће. Прво, ја сам изриком казао у свом реферату, да „превод гг. Тодоровића и Зделара овакав какав је не могу препоручити за уџбеник у средњим школама". И даље. „Ако бц се баш хтоло остати при истом оригиналу, Јохману, онда би га ваљало нотпуније превести, мислим на ситан текст, и у многоме лонравити терминологију, стилизацију и оригиналне погрешке и недостатке". Друго, моји сада нагомилани послови не допуштају мн да узмем у ближу оцену превод Хандлове Физике. По мом знању ни он није бољи. Треће, етав из писма Главног Просветног Оавета: „које би од ова два дела било боље употребити као уџбеник с обзиром на мање поиравке", уиућује ме на, то, да мислим, као да Савет сматра, да би та два дела „с обзиром на мање иоиравке", бнла добра, на би Савет био решен узети оно, које је боље. Ако .је то тако, онда сам слободан изјавити, да не делим ово мишљење; него држим, сагласно са својим рефератом, да бн се у нреводу Јохманове Физике морале изврпшти многе поиравке, ако не и потпуно нов превод, на да би било говора о томе: кожс ли се тако, а у недо^ статку бољег, уиотребити као уџбеник, т*