Prosvetni glasnik

212

кобчежић

К0ВЧЕЖИ&

НЕКОЛИКЕ ЗНАМЕНИТЕ СИСТЕМЕ ВАСПИТАЊА. Познати писац и академичар Француски Жид Симон, рекао је једном приликом у чланцима, које је иод насловом в Моп реШ јоигна1" п1тампа.о у Тетр8-у, — да данашње генерације по идејама живе у ХХ-том веку а да по обичајима нису још изашле ни из XVIII века. Ова мисао може бити тачна у сваком погледу али не и у погледу васпитања. Немци су, — да не иаводимо друге примере, — славили ире кратког времена стогодигањицу од времеиа Базедова, апостола прве разумне системе васпитања у Немачкој, педагога, којега су помагали многи просвећени владаоци онога времена и у чије су „Р1п1ап1горш" слата деца са свих страна, да се ту васпитају и спреме за добре и ваљане грађаие. Па, да ли је, и какав је напредак учињен у васпитању од времена Базедова? — Базедов је с великим напорима и иутем дугогодишње борбе био успео, да у школу Немачку уведе три важне и корисне повине. Он је показао неопходну потребу изучавања матерњега језика у доба, у које се као „право" образовање сматрало изучавање само два стара језика. Базедов је, даље, положио основу и природној историји у школи. И, најпосле, тај је педагог, задахнут идејама Русо-а, обратио пажњу и на физично васпитање ученика. И сами Немци признају, да се у погледу те три тачке системе Базедова, савремена школа није кренула ни мало у напред. Али, рећи ће, можда, неко, да једно столеће није довољан рок, да се може доћи до прогреса у васпитању. Погледајмо на време од којега нас одваја двеста година. Недавно је прошло равно два века од како су биле објављене „Мисли о васиитању" Џона Локе-а. (Боте Тћои§Мк сопсегпш§ Е(1иса1лоп); оне мисли које је Русо био позајмио од тога Инглеза, на свој их начин разрадио и раширио но целом свету. У том су делу изложени најелементарнији услови свакога васпитања, које нретендује да је разумно и које тежн традиционалном циљу „у здравом телу г здрава и душа". Прву партију свога дела посветио је Локе физичком васпитању, које, на срамоту нашега века, још није свуда нризнато као потрабно. Ту Локе проповеда безусловну потребу, да се деца навикну на хладноћу, ветар и неиогоду, да им се тело прекали, да пливају лети, да ираве екскурсије за време одмора, да им одело не буде одвећ топло ни уско, да им се за храну не даје много меса. а још мање зачина, да је довољан сан од 8 сахати дневно, на тврдој постељи итд. итд. Локе је даље сматрао, да је морално васпитање важније од сваког знања и да знање нијеједина сврха школи. Он је сматрао као бесмислицу: утрошити 8—10 најбољих година дечјега живота на граматику старих језика. И најпосле, држао је, да

знања па ма каква била имају сразмерно малу цену и да је од свега важније однеговати у деци карактер. Да се не упуштамо у детаљније излагање Локове васпитне системе, него да се упитамо : колико је његових корисних мнења остварено данас, после 200 година? — На физичко се васпитање још и мисли и гимнастици се почиње давати места у школи. Али, о моралном васпитању једва да може бити и речи ! Цело данашње васнитање своди се на давање знања. Наставници сами дају већи значај настави него васпитању и све је управљено на гола знања. Да ли су, према томе мисли кој"е је Лок о моралном васпитању и развијању карактера био изнео још пре два века, и у колико застареле за данашње време?? Наравно, — да нису. Оне љфгу и дан данас бити од користи организацији савременог васпитања. Па не само то. Ни много старији покушаји»у том погледу, нису изгубили свога значаја. Баспитање чија је сврха хармоничност душевнога развића човечјега, постојало је још пре 20 векова н основи су му и дан данас исти. У том ногледу веома је интересаитна студија проФесора Пеца АтгсМеп (1ег дггесТгеп пЂег Рггшеп-ЋтГеЋипд " (Погледи Грка на васпитање приичева). Писац је дошао на срећну мисао, да о томе питању прикупи у једно све растурене податке старих писаца и новијих испитивалаца старине. И слика је испала. веома интересна. Примерима васпитања Еира и Александра Великог, писац упознаје читаоце са системом васпитања. старих народа, у којој се може наћи доста. корисних података и за наше време. По персијском систему васпитања подмладак се делио на децу и младиће. И једни и други скупљали су се, из јутра, на јавним местима. Они су стајали под надзором старих људи, официра у миру. Телесно веџбање, игре, гађање из стреле, бацање копља, биле су важне тачке васпитања. Ондашњи педагози нарочито су се бринули да код својих ученика развију осећање правичности. Тада су се деца учила правичности, жао што се данас уче читању и гласању. Осем, тога, развијана су код деце послушност и дисциплина, искреност, владање самим собом и поштовање старијих. Правичност се сматрала као нрва врлина. Обучавали су их даље и иростоти у навикама. Деца су се скупљала и јела за општом трпезом, код свога учитеља. То је трајало до 16—17 године. Деца су, за тим, ступала у одељење за младиће. 0 њима се, по речима Ксенофоновим, ваљало више бринути. А та се брига састојала поглавито у том, да младићи буду у непрестаном кретању, да се снаже физички и да се задахну бдагородним тежњама. Покрај других веџбања занимали су се и ловом. Сам их је цар, по неколико пута. годишње, водио уза се