Prosvetni glasnik

28*

К0ПЧКЖ1ГК

215

хаљине и за време иохода хранио се истом храном којом и његови војници: хлебом , сољеиим месом и вииом. Када му је као победиику Малс Азије, каријска царица Ада посдала лепих једа и некодпко вештнх кувара, он је са захвалношћу одбио дар, додавши, да је њега Леонида снабдео много бољим куварпма тј. телесним вецбањима пре доручка п скромиим доручком, да би му ручак био слађи." Физичка веџбања и игре волео је Алексапдар кроз цео век свој. Пред саму се смрт мачевао са својим вршњацима. Ратовн су му били краткп и одлучни. Како је дошло азијско мекуштво види се из једне примедбе коју је учинио, размотривши рор Дарпјев, који је наличио па кућу пуну драгоцених украса. „Ја држим да .је овде негде било његово царство", рекао је он тада својим друговпма. Александар је имао друкчије појмове о задацима и цнљевима царства. Он је сам признавао као главне узроке својим успесима маћедонску војну сирему и грчку ученост. Прву је наследио од свога парода, својих предака, свога оца. Али то једно није било довољно за извршење дела које је Александар учинио, као што казује исгорија његових насљедника, јунака и ратника, који ииакнису нашли ничега бољега, него да се међусобно свађају и да наследство свога цара упронасте. Нада свим тим неупутностима Александра је узвнсио грчки учитељ н Александар — може се рећи — није без основа

говорио, да за свој живот има да захвали Филииу а за своју славу — Аристотелу. Александар је умео не само да осваја земље пего да их и организује. То је бпо један редак организатор. II за ту способност има да захвали Аристотелу. „Организоватн" значи стварати услове за живот а онп се наслањају на трајне интересе. Али, Аристотело је био ванредан политичар — економ. Он је још пре две хиљаде година предвиђао развитак механпке и предсказивао да ће она заменити рад старих робона. И није чудо, што је и ученик његов поимао тесну везу народне привреде с државном управом, војном струком, вођењем ратова, стварањем држава. Усред својих победа н освојења, он уводи пдаћање живота својих војника (насљедпицима погинулих исплаћивана је извесна награда); тражи морски нут из Јевропе у Азију; претвара у новац драгоцености, нађене у ризницама персијских царева; пушта тај новац у обрт и на тај начип унаиређује трговину; истиче грчки језик за светски; градове претварау трговачко-полигичке центре, прихвата се да поправи мрежу вавилонских канала, које су Перспјанци били нокварили и у сваком погледу јавља се као ирви, прелазећи нездрава блатишта с ланцем за мерење у рукама, док се најиосле не зарази опасном грозницом и не подлеже смрти у 32-гој години, стекавшн за ненуних 12 година рада својим великим делима светску славу. С њим је, можда нестало још много великих идеја, а можда он без Аристотела и ие би постао — „Велики". „Н. В." Г. Ј.

ПРЕГЛЕД ШКОЛ

а) Српски: Учитељ, педагошко-књижевни лист. Орган Учитељског Удружења. Вдасиик и издавач Учит. Удружење. Уређивачки одбор: Ђока Ивковић и Светозар Вучовић, учитељи у Београду. Уредник Н. Чолаковић, учптељ у Београду. 8°. Учнтељ је већ ушао у другу половину евоје шеснајеете године. За све то време, он је био достојан иредставник вредног Учит. Удружења; он је успешно разносио поуке млађим учитељима, а умешно пренео многу корисну новину у нашу још слабачку педагошку књижевност. Остављајуки иеднрнуту заслужену хвалу, минулнм годинама, да летимице прегледамо само јануарску и фебруарску свеску ове годнне. У јануарској свесци је први чланак: Шта смета основној настави, од Л. Лазаревића. Ово је тако важна ствар, да се иикад неће моћи рећи: о томе је сувише иисано. У чланку су побројани они моменти из живота наше основне школе, који битно утичу на напредак њезин. Учинити, да ти моменти буду школи корисни, да је помичу напред, значп зајемчитн успех нашем народном образовању.

СКНX ЛНСТОВА

Чланак: „Основна настава у Румуиији" од ТИвковића може корисно послужити свакоме, нарочито у времену, кад се и код нас озбиљно помишља на увођење сталиог надзора. Рекао бих да је заведен и нов и користан обичај у уређивању овога листа, штампањом лекарских предавања о томе, како се учитељи треба да нађу у иочецима ма какве заразне болести. Док француски педагози траже, да француски учитељ треба да зна лечити лакше болести сам, дотле иаши учитељи нису били упућени ни у томе, шта им треба радити у случају какве заразе. Предавачу иа труду, Учитељу на штампању треба да буде благодаран сваки иријатељ основне школе и њезине омладине. Мило мп је, што се већ озбиљно нодиже глас у „Учитељу" за што озбиљније физичко васпитање наше школске омладине. У члапку се даје велика важиост Шреберовој гимнастици, коју и Мангегаца одушевљено препоручује. Додао бих, да и ову гимнастику треба свагда зачпннти дечијим играма. Тако ће бити занимљивија, па и кориснија. „Педагошки преглед" требало би да буде богатији и разноврснији. ..Предавањима" у Учитељу треба поклонити више