Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЈЗД ШКОЛ.СКИХ ДИСТОВА

217

четвороразродне школе у Боееи, указује на тешкоћо прн иочетку рада с рачуницом код ученика I разреда, позивајући „одбор за издавање школскпх књига у Босни и Херцеговини", да у новом издању „Прверачунице " „метне и неколико практичних примјера, да не буде испуњена голим бројкама од прве до пошљедње стране". На трећем месту је чланак г 1Пколе у Америци" у преводу М. Бандића. Овај је чланак врло интересан, јер се из њега досга јасно може сазнати стање како наставе, тако и односи између појединих држава, општина, и наставника у Америци. Још се у овој свесци у рубрици „ Поуке из оиште знаноети " износе неколико популарних чланчића у преводу е немачког о ,, Оилођавању цвета и , ну овај чланак није свршен у овој свесци. За овим долази: Народно васиитање из Горпе Крајине , I. Различите српске народне пјесме из збирке М. Б. Кордуиаша. Овде је писац одабрао „из своје збирке једну руковијет српскијех народ. пјесама, којијема је рад, макар н једностранце, приказати живот Србинов од рођења, па постепено све до хладног гроба". — Те песме су раздељене у четирп дела: 1. Припјевалице, II Различите поскочице, III Различите герзовске и дјевојачке пјесме, и IV Бугарање. У овој свесци су отпочеле излазити само „Припјевалице". У додатку: Књижевни преглед „Новог Васпитача" су књижевне оцене: „ Мале Еатавасије која је ирописана за све сри. православне школе и о којој се овде тврди да је она у својој врсти до сада најбоља и најпотпунија. Још је овој свесци иридодат и „ Педагошки Ђесник а нов ирилог „Новог Баспитача" у коме се налазе кратке белешчице под насловом: Нова системизована учитељска места; за тим: Прослава св. Саве у оиИим иучким школама " наредба хрватскога бана издана 1. јануара ово године, којом се прописује, да се Свети Сава има свечано прославити у свакој школп у Хрватској, „у којој број нравославне деце износи барем петнаесторицу (15) школских полазника". По овој наредби већ је ове године у Хрватској ђачка слава свети Сава свечано и прослављан. Осим ових белешчица има још неких ситних као што су: опасност од лизања мастила, чистота у школи, Песталоцијева ученица, жееске као гаколски надзорници, солуиски „Дом Науке", учитељска пензија у Русијн и телесне казне по школама у Немачкој, све иовађене из педагошких и других листова. II. Ј. II.

5) Страни: УчилшценЂ Пр^ћгледЂ. ЈУГћсечно сппсание (кљ. јануар — Фебруар). Софил. 1897. 8°. За кратко време, од како живи самосталним животом, Бугарска је успела ностићи знатне успехе на свима пољима државнога живота. За ошптим напредовањем није заостала ни иросвета народна, њој су баш наша браћа поклањала велику пажњу. За то се и могу похвалити, да им је просвета, у свима својим огранцима неирестано ишла у нанред, иокрај свих иеподесних прилика у јавном животу, које су политику истакле на прво место ио важности, а политнчку борбу заогатриле

толико да су чак и иас у томе претеклп. Нарочито је рад око унапређивања просвете узео широке размере и добио осетно јак иолет, од како је Министарству народне нросвете на челу г. Костантин Величков, одличан бугарски књижевник п патриота, који се одмах умео окружити спремним и вредним сурадницима, те, њима искрено нотпомогнут, свом силом прегнути на носао тежак, али захвалан. И у Бугарској, као и код нас, постоји Просветни * Савет, који со у њих зове Сталан Уџбени Комитет. Више иодатака о његову уређењу, које, по нашем уверењу, заслужује пажњу, наћи ће читаоци иа другом месту у овом листу. Ми ову установу нарочито поменусмо, што је од њених чланова, који су дали иотстицаја за многу корнсну реформу, потекао и мотивисан предлог г. Мииистру, да се, ио угледу на друге земље, покрене и код њих један мессчни журнал, као званичан орган Министарства Просвете. „Школе се могу похвалити да су досгигле савршенство са којим би могле бити задовол>не тек онда, кад собом престављају је;ан жив организам, једну разнолику сложену целину, која би се одликовала нотиуним јединством, кад се, другим речима, свака школа веже духовно са свима другим школама у зсмљи, те тако можо да осећа све покрете с другим школама. Само при оваким погодбама може бити напретка, јер оне само дају могућност да раде сви за све, и сви за свакога. Упознавање школа једне с другима и тесно им везивање у један жив организам тако, да свака миже да утиче на све друге, и све друге да могу да утичу на њу, само је једна половина, тако да кажемо, школске свести у једној земљи. Потпуна школска свест може да се задобије у једпој земљи, кад се иросветним заводима у тој земљи створи могућност, да осећају не само иокрете свих делова, са којима чине једну целину, него и покрете у школску животу и по другим земљама, а нарочпто у онима, које су далеко одмакле исиред нас у свом просветном иослу." Тако су чланови Сталног Уџбеног Комитета, у једном свом рапорту, поднесеном г. Миннстру у јануару прошле године, обележили своје погледе о потреби, да држава учини од своје стране што треба да се успостави и учврстп још доста слабо унутрашње уџбено јединство, јер „наше школе неаресгано још живе врло изоловане једне од других", а осим тога немају потребних погодаба, да би могле осећати покрете, од којпх зависи напредак школа и просвете у другим странама. На. држави је, дакле, по мишљењу чланова Сталног Уџбеног Комитета, а) да систематски објављује, с једне стране, сва важнија наређења Министарства Просвете, а, с друге стране, и све важније и интересније чињенице из школина живота, сваки користан и нохвалан потхват у њој, сва добро смишљена и мотивисана мишљења и критике разних педагошких питања, изложеие у раиортима појединих директора, инспектора и других иросветних радника; б) да сакуиља и објављује све што је од интереса у школину живогу у другим странама, како би се тиме могли користити сви иросветни радници, и в) да номаже израђивању и штампању добрих педагошких студија, које се тичу школа у земљи и на страни, јер од њих, и ако их мали број заннтересо-