Prosvetni glasnik
292
К 0 в ч
Е Ж И Ћ
МУШКИХ ЖЕНСКИХ
Немачке 23 9 Аустро-Угарске 9 Италије 1 2 Грчке 1 Србије 3 Румуније 3 2 Турске 6 • —• Русије 7 10 Сједињених Држава .... 17 3 Шпанске ренубдике у јужној Америци — 1
103 30 Виша школа за апотекарство имала је 1.716 студената (међу њима 24 странца). — У иравничком факултету иснитана су 6.064 кандидата, од којнх су, од прилике 28% пали; у медицинском факултету иало је 1.153 н>их на 8.340 испита (дакле, око 17%), овде су урачунати и испити аубних лекара и бабица; медецински докторат положило је 547 студената (међу њима 9 Рускиња). У природно-математичком и историјско-филолошком одсеку иолагало јо испите 11.000 испитаника, рачунајући ту и испит зрелости. У Паризу има и нарочити комитет за потиомаган>е страних студената. Држава је одредила 10.000 динара годишње благодејања за такве студенте, о чему су извештене све стране велике школе. Годиае 1894. добили су стипендије: 2 ђака из Београда, 2 из Луксембурга, но један из Лунда, Кристијаније, Хелзингфорса, Копенхагсна, Упсала, Софије. Три пуне стипендије дају се, сваке године, кинеским ђацима, у тој сврси л да се развије француски утицај у Кини." Сада се ради на томе, да се подигну нарочити пансионати за такве ђаке.
ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Везе међу српским и чешким учитељством. — Средишни одбор чеш ких учитељских друштава иослао је нашем Главиом Одбору Учитељског Удружења иисмо, које у преводу гдасн: Славном срсдигином учитељском друштву. у Београду. Учитељство чешко, сједињено у „Средншном одбору учитељских друштава у краљевини Чешкој" свесно тога, да му .је и тај задатак будити и пеговати узајамност са својом браћом по позиву по свима сдовенским земљама, жеди да стуии са свима словенским средишним друштвима учитељским у ужу нријатељску везу, жели да се словенско учитељство ближе упозна, да би тако пријатељски и у народу могло неговати узајамност словенску. У тој намери наш средишип одбор радо би слао свима словенским учитељским друштвима списе и часописе, које издаје, желео би да шаље своје делегате на скунове своје браће по позиву, хтео би радити колико год му је могуће на том, да учитељство словенско може путовати о школском одмору што лакше и јевтнннје но братским словенским земљама, како би се ближе упознавалн с учи-
тељством и иародом словенским. У исто време желео би — у колико му је то могуће у границама аустријског закона — са свима братским средишним друштвима у Аустрији радити солидарио за побољшан.е материјалног и правног стања учитељског. Таку пријатељску услугу и таку узајамну помоћ желели бисмо од свих словеиских средишнпх учитељских друштава. Предлажући Вам овакав пријатељски савез, молимо учтиво, да бисте нам љубазно одговорили слажете ли се с нредлогом иашим и обећавате ли нам узајамну помоћ, да би се даљи рад у том правцу могао уредити. У златном словенском Прагу 5. априла 1897 г. Адолф Фрумар лредседник. Ванц. Венеш (м. п.) деловођ. Главни одбор нашег Учитељског Удружења са задовољством је примио ово пнсмо и одговорио је чешком средпшном учитељском одбору да у свему ирима предлог овај и да ће на таквој словенској узајамности радити колико год му је могуће. Белезкећи ову лепу појаву мећу словенским учитељством, ми имамо овом прпликом да саопштимо још једну лепу појаву која је била пре ове. Кад је код нас засноваи школски музеј и кад је о том стигао глас до чешких учитеља, одмах је средишни одбор чешких учитељских друштава прихватио ову установу нашу врло љубазно и братски. Тај одбор је објавио преко свих учитељских листова да је у Србији основан школ. музеј и позвао све чешке учитеље да шаљу нрилоге за збирке иашег школ. музеја, те да тиме и делом посведоче узајамност словенску, којој чешки учитељи теже и на којој увек раде. Мп се надамо да од оваке узајамности и везе међу чешким и српским учитељством и међу учитељством осталих словенских земаља може бити знатне користи и надамо се да ће то умети ценити и гајити наши учитељи.
Похвалиа уредиост. — По многим нашим школама администрација се не води баш најбоље. Учитељи је сматрају као споредан посао, иа је раде без воље, често и без икакве пажње. Ако је утврђено нравило, да се и у ситнијим стварима човек огледа, онда слика многих учитеља добивена на овај начин, није најпримамљивија. Баш са тих разлога сматрао сам за дужност да овде истакнем једну лепу, веома лепу и пријатну иојаву. Са колико воље улази у цосао један млад учитељ иоказује нам учитељ школе каланске, (срез нишавски округ пиротски). Из оно мало иреписке коју има са министарством нросвете видите вредна радника, уредна човека, а вероватно и одушевљена наставника. Колико може учитељ утицати на школски одбор својом вољом за рад, па наравно и својом умешношћу, показује нам баш ова школа и њезин учитељ. Каланска школска ошптина поуздано није најбогатија школ. општина у нашој земљи. Алн ја бих смео тврдити да њезина школа не оскудева ни у чему. Артија и завоји којима