Prosvetni glasnik

-А_

Н А У К А II

Н А С Т А т1 а

тинскп објављен под управом Т. Момзена'). Што се тиче правих дела о епиграФији, пре нашега века није се н и помишљало д& се она састављају, па их и има врло м.чло. Нарочита пажња коју је 1 Г>ранцуска увек поклањала овој науди чак и онда, када је остала Филологија била веома занемарена, узрок је може бити, што на Француском језику пмамо два добра де.;а о том иредмету, Кањатово' 2 ) за латинску и Рејнахово 3 ) за грчку епиграФију. ((ШРШИЉЕ СЕ) М. Ј. II.

САМООСЕБАЊЕ НРКДАВАЊЕ 0. Флигела Ко сам ја ? Ово питање не поставља прост човек, јер он верује, да себе врло добро познаје. Њему његова личност, његово ја није непознато. Напротив. Друге ствари треба тек да упознам дугим искуством, многим иокушавањем, отварањем, растављањем, да бпх сазнао какве су. Друга лица морам прво да питам, ко су, шта мисле, осећају, желе; па и кад одговоре, сумњиво је, да ли се показују онако, каква су. Напротив ко сам ја сам, то је мени неносредно познато. Свакоме је његово ја најпознатије. Па шта је то ја ? То је моје тело. Оно је нокретно средиште целе околине. По њему судпмо, шта је близу а пиа далеко, и шта тражимо и чега се уклањамо. Тело је пре свега носилац и извор мојих нријатпости и непријатиости, с њим се крећем са свима мојим мислима, осећањима и жељама. Како је представа нашега ја произишла из представе сопственог тела, то се види још из митологије. У митологији већине народа везана је судбина свога ја или душе сасвим за тело. Велик део црнаца мање се боји смрти, него суве болести, јер тада самртник одлази блед и сух на онај свет. Кад су се робови неког поседника у западној Инднји у масама вешали, могло се самоубиство само тако обуставити, да су обешеном секли главу и руке. То је номогло, јер црнци мншљаху, да и душе долазе на онај свет онакажене. Неки Аустралијанци одсецају мртвом ненријатељу бар палац десне руке, да на оном свету не може бацати копље. А нознато је и то, како су код Грка за време цветања њиЈ ) Согриз гпвсгГрИопит ТаИпагит сопвИго е1 аисГоггШе асаЛетше ИШгагит гед. Ђогиввгсае еЛИит. (Т ћ. М о т тзеп, Р. Е,1(;8сћ1, Е. Нићпег и други). 2 ) Е. С а § п а I, Соигв е1етеп1агге Д' ергс/гарМе 1аНпе. Париз 1886. 3 ) 8. Ке1пасћ, ТгаИе сГ ергдгарћге дгесаие. Париз 1895. Превод.

хове философнјо давани иоводи жалосннм сукобима, кад мртнаци нису сахрањивани. Па ни на највишим ступњевима образовања не сматра се тело као сасвим случајно за сонствену лпчносг. Колико се пута дешава, да самргник наређује: тако и тако да ме сахраиите. А сахрањује се само тело. Кад је дакле наше ја ире свега наше тело, онда ће самоосећање почети са осећањем нашега тела. 1Гостепено добивено владање својим удошша, послушност целога тела према заповестима духа — то је самоосећање. Колико је самоосећања у себи морао имати философ РгсМе кад је казао: цео свет нека ми буде то, што ми је моје тело. Код свију нас, али нарочито код душевпих болесника телесно добро или рђаво нахођење је барометар за јачање и опадање нашег самоосећања. Истина с правом се каже, што мање осећамо своје тело, тим смо боље расноложени, тим је јаче самоосећање по правилу, а 'напротив, свако осећање својих удова или свога телл спречава и притискује самоосећање. Ну то важи само онда, кад осећамо да су удови уморни, тело малаксало или чак и болесно. Иначе осећање телесне снаге или моћи производи увек јаче самоосећање. Од вајкада је човек мислио на то, да иснита самога себе, дакле најире своје тело. Треба се сетити тешких прстенова за руке и ноге. Код КаФра буше уши у младнм годинама и провлаче парчад дрвета кроз њих, и то све већа и већа, дотле, да човек може носити у једном уху кутију за бурмут а у другоме за то удешену кашику. Често се сваке године додаје по један прстен. Већа тежина треба да подсети носиоца на веће достојанство старости. Треба се сетити на ношење тешких украса, кита и еполетна. Подесно одело, уска униФорма, чврст појас, иа још и корсет, па чак и панцир — како се лепо тим осећа ненрекидни додир и лаки притисак телесне површине! Сасвим нехотично придодајемо овде чврстоћу н запетост своме телу, као да би тим порасла наша снага и еластичност. Али не повишава наше самоосећање само тесно одело, због кога свуда осећамо наше тело, т. ј. нашу личност. Тело и с њим наше ја тежи за тим, да се прошири; ми мислимо да и тамо осећамо, где наше осећање и не допире. Без живаца, дакле без осећања су ноктн и коса; па ипак имамо осећање, као да опажамо додир на крају длаке, а не онде где пониче живац. Тако и онај, који је изгубио ногу, не осећа бол у остатку, него у одсеченој нози. То се зове пројекција наших осећаја. Ми неким инструментом тек онда владамо, кад нам се чини, да додирујемо његовим врхом, а не оннм делом коже, којим држимо инструменат. Међутим осећање се