Prosvetni glasnik

602

РАДЉА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

прост, и ако врстан, устаник. Дружииа Станкова сад се искупила око Зека буљубаше (капетана). Он им је сад глава, а Станко је био један од голнх синова," „голаћа" у Зековој четп. Према том, Станко а по положају свом долази у приеенак, а Зеко се истиче као главни јунак. Овај (III.), дакле, део могао се развити у засебно цело са средиштем, које би чинио Зеко и његов догађај. А, г. Веселиновићу стојало је до воље, да бпра кога ће од њих двојице, Станка или Зека, неисторијску или историјску личност, узети за главног јунака; али онда би требало: или да је другим делом завршио свој роман, или трећим почео ; овако му је роман, и као уметничко цело, — слаб. Што се, пак, тиче смишљања појединих тренутака и везе између њих у деловпма овога романа, ни ту није без грешака. Као што смо напред казалп, да извор, из кога је потекао цео догађај и због кога је узео таке размере, да је могао постати предметом јако разгранате приповетке, романа, — није историјски оправдан, тако | исто це може се логички оправдати ни онако смишљена 1 интрига, да се Станко прогласи за лопова, како је то смислио п субаша (стр. 59.) и испрнчано на страни 66.-72. Јер, кад је цело село звало за омразу између Станка и Лазара, како да се од онолико паметних, старих људи нико не сети, да је Лазар у завади са Станком, да је иуцао на њега и да је он (Лазар) могао, кришом закопати кесу с новцима у дворшпту Станкову, те да му на тај начин дође главе, кад иначе није могао. То је у осталом и сам Станко наговестио иред судом среским: „Јуче ме је хтео убити, али му Вог не даде" (стр. 72.). Али и то је једва превалио иреко језика, као да би и он, као и цео суд, и цело село, помогао г. писцу, да нађе непосредна повода и разлога: за што је он (Станко) отишао у хајдуке. Колико је, пак, то неуместан повод и плитак разлог био за толики лом, који се начинио на основу тако смшпљене силетке, прнзнао је доцније и сам г. иисац на уста једног од тих сеоских судија (попа) овим речнма: „само се чудим, како ми то још онда није на памет пало!" (стр 199. а пспореди и прве трп врсте стр. 198.). Томе се и ми читаоци чудимо! Од смишЛ)ања заплета није, на многим местима, боља ни остала ириповедачка израда: често чнталац, на дугачко н на гаироко, мора да чује оно, што је већ једном дознао. То наравно ни мало не доприноси занимљивости, која је такође једна од погодаба добрих романа, а један је доказ више о слабој приповедачкај техници овога романа. Г. Јанко Веселиновић је изашао на глас у нашој књижевности својим сликама са села. Он има, управо имао је, док је био ближе народу но што је сад, ока, да опази у народном животу оне тренутке, који се могу уметнички израдити; има срца, да заједно с народом осети и бол његов и радост његову, да с народом и плаче и пева; има уметничке снаге, да све то искаже у аојединим сликама и у краЛим ирииоветкама. Такав књижсвни облик одговара природи његова темперамента и талента, а, може бити, и према његовој за књижевнички позив. Већи књижевни послови, романи, „Сељанка", „Борци" и овај што је пред нама, нису му испадали за руком. Заблуда је, што он мисли да ће бити већи књижевник, ако већи, по количини, посао изради, Сваки је велик у оном, што

одговара ирироди талента његова и способностима његовим. Тим нећемо да кажемо, да су романи Веселиновпћеви без икакве вредности. И у њима су поједини тренуци, који би били иодесни за приповетку из народног живота, лепп; и у њима нас, на згодним местима, заноси онај бујни, лирични стил Веселиновнћев, вернп израз његове упечатљиве, песничке душе; и у њима уживамо у свежини народнога, мачванскога говора и похваљујемо, с малим изузетком, граматички нравилан језик сриски ; — али, крај свега тога, у њима не впдимо оно, што очекујемо од доброг романа. Према свему, дакле, што смо истицали и доказивали да је у овом роману слабо по пзвору и иравцу садржине, као п но нриповедачкој изради његовој, не може се он, као узорита књига своје врсте, поклањати најбољим ученицима средњих школа, нити га може Министарство препоручити закњижнице основних школа. Али како .је и овчј роман прилог за познавање г. Јанка Веселиновпћа као доста истакнутог приповедача наше скромне књижевности, — то књижнице средњих школа, нарочито оних, у којима се предаје теорија и исгорија књижевности, не би требало да буду без ове књиге. С тога предлажем Главном Просветном Савету да овај роман препоручи за књижнице средњих школа. 28. јуна 1897. год. у Београду Захвалан на поверењу Момчило Иванић ироФесор I. беогр. гимназије, редовни члан Главног Просветног Савета. Према овом реФерату г. М Иванића, Савет је одлучио: да се дедо „Хајдук Станко" може нрепоручити књижиицама средњих школа. Г. Иванићу, у име хонорара за. реФеровање, одређено је осамдесег (80) динара. XII Саслушан је реФерат г. М. Иванића, редовног члана Савета о „књигама за народ" од Његовог Цреосвештенства г. Мелентија. Према реФерату г. Иванића Савет је већином гласова одлучпо : да се „књиге за народ" не могу употребљавати за поклањање ученпцимао годишњем испиту. УШ Саслушан је реФерат г. М. Иванића, редовног члана Савета о делу „Народне Прнче" од Косте Кановића, који је молио да се ово његово дело откупи за иоклањање ученпцима о годишњем испиту. Према реФерату г. М. Иванића Савет је одлучно: да~се „Народне Приче" од Косте Кановића не могу употребити за поклањање ученицима о годишњем испиту нити за школске књижнице. XIV Прочитан је реФерат г. Јове Миодраговића, проФесора, о делу .Изгубљено дете" у српском пре-